Connect with us

Novosti

Немачки пензиони систем има велики проблем – ко ће финансирати пензије старијих генерација

Published

on

Након што генерације рођене између 1955. и 1969. године – познате као “baby boomers”, оду у пензију, очекује се да ће имати дужи животни век. Међутим, број запослених у Немачкој не расте пропорционално. То значи да ће све већи број пензионера бити на терету све мањем броју људи који раде. Поставља се питање: ко ће финансирати пензије старијих генерација?

Немачки систем пензија, који је уведен 1889. заснива се на обавезном осигурању, где се пензије садашњих пензионера финансирају новчаним износима који се одбијају од плата запослених – то је систем познат као “генерацијски уговор”.

На почетку 60-их година је на једног пензионера долазило шест радника. Данас је та пропорција 2:1, а и даље пада. Значајан део федералног буџета одлази на допуну немачком пензионом систему: у 2024. години, 127 милијарди евра ће бити уплаћено у пензиони фонд, а то чини трећину свих државних издатака. Очекује се да ће се ова сума до 2050. готово удвостручити.

У исто време, пензионери су постали значајна група бирача. Зато је обезбеђивање функционисања пензионог система постало тема жестоких расправа и постоји хитна потреба да се нешто уради.

Владајућа коалиција коју чине социјалдемократе(СПД), Зелени и Либерали(ФДП), не жели да смањи пензије. Исто тако не жели ни да повиси доприносе за пензије, а ни старосну границу за одлазак у пензију – у коју се сада иде са 67 година.

Нови план: “Пензија од акција”

Да би решили проблем, министар финансија Кристијан Линднер (ФДП) предложио је план према којем ће федерација да преузме кредит од најпре дванаест милијарди евра и – инвестира га на берзи.

Конкретно, планира се оснивање фонда којим ће управљати независна јавна фондација – као тзв. генерацијским капиталом. Новац ће бити глобално распоређен у акције, при чему ће добит да се враћа у јавну касу.

“Више од једног века су пропуштане прилике за пензије које је нудило тржиште капитала. Сада бисмо тиме улагали у будућност овог друштва”, написао је Линднер на Икс-у.

Сума од дванаест милијарди евра требало би да се повећава за три одсто сваке године у наредном периоду. До 2035, акције би требало да вреде најмање 200 милијарди евра да би потпомогле државно пензионо осигурање.

Критике из ЦДУ

ЦДУ као највећа опозициона странка критикује план као неефикасан. Аксел Кнериг, заменик председавајућег Одбора за рад и социјална питања у Бундестагу, рекао је за „Ипен медију” да тзв. Пензиони пакет II не гарантује “дугорочно обезбеђивање немачких пензија”. Он доводи “до повећања доприноса у будућности и тиме додатно оптерећује запослене”.

ЦДУ није суштински против улагања на тржишту капитала ради остваривања додатних прихода од камата, али тренутни концепт, према Кнеригу, не доноси “значајан приход с обзиром на додатно оптерећење дугом”.

Широко распрострањена улагања у акције, према подацима Немачког института за акције, просечно доносе шест до осам одсто приноса годишње. Министар финансија Кристијан Линднер очекује “више од три, четири одсто добити”.

Улагање на берзу носи ризик потпуног губитка новца, али према подацима Савезног министарства финансија требало би успоставити безбедносни механизам заштите имовине фондације.

Како функционише немачки систем пензија

У Немачкој је обавезно државно пензионо осигурање само за запослене. Самостални, односно приватни и власници фирми могу да уплаћују новац у државни пензиони систем или у приватна осигурања. Државни службеници са посебним статусом – чиновници – ослобођени су плаћања обавезних доприноса и имају сопствени пензиони систем. Ове две групе чине око 12 одсто радне снаге у Немачкој.

Политичари левог центра су у прошлости често захтевали да се ове добро плаћене групе чиновника интегришу у државно осигурање. Јер, само тако систем може да се дугорочно стабилизује.

У државни пензиони фонд се тренутно уплаћује 18,6 одсто месечне бруто-плате радника, при чему радник и послодавац плаћају по пола. Месечни допринос не сме да премаши 1404,30 евра.

Влада очекује да ће стопа доприноса од 2028. да порасте на 20 одсто и до 2035. на 22,3 одсто, као и да ће на овом нивоу остати до 2045. године.

Тренутни “ниво пензија” – износ који се исплаћује пензионерима сваког месеца – износи само 48 одсто просечне месечне плате, а то влада планира да законски гарантује до 2040. године.

Шта ако државна пензија није довољна

У 2023. години је, према подацима Немачког пензионог осигурања, просечна месечна пензија у Немачкој износила 1550 евра. Тренутни подаци показују да 61 одсто пензионера прима мање од 1.200 евра месечно из државног пензионог осигурања. Сваки трећи пензионер чак прима мање од 750 евра.

Многе жене у Немачкој примају знатно мању или чак никакву пензију. То је зато што су радиле у области ниско плаћених послова. Многе су годинама биле домаћице и нису се враћале на посао у годинама након рођења деце.

Поновно запошљавање након дугогодишњег одсуства с тржишта рада није једноставно. За многе пензија није довољна да покрије основне трошкове, па раде како би је допуниле или примају социјалну накнаду од државе.

Долазе избори…

Предизборна кампања за изборе за Бундестаг 2025. године је пред вратима. Очекује се да ће пензије играти важну улогу. Сара Вагенкнехт жели да позиционира своју нову странку БСW као “глас немачких пензионера”. Бивша челна политичарка странке Левице најавила је да ће се током предизборне кампање фокусирати на тему обезбеђивања пензија.

“Пензија је вероватно највећи социјални проблем данашњице”, рекла је Вагенкнехт у интервјуу за лист Аугсбургер алгемајне цајтунг. “Социјално-политички скандал је да многи људи примају малу пензију, упркос деценијама уплаћивања доприноса”.

Питање је да ли ће немачка влада моћи да профитира од планова за пензију из добити од акција током изборне кампање 2025. године. Чак и ако би се планирано финансирање пензија у акцијама усвојило у Бундестагу – пројекат би могао да растерети пензиони систем само ако функционише дугорочно.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Амбасадори ЕУ усвојили ажурирани текст за поглавље 35 са Србијом

Published

on

By

У ажурираном тексту, који постаје саставни део преговора у оквиру преговарачког поглавља, а који је усвојен на састанку Одбора сталних представника влада држава чланица ЕУ (COREPER), односно на нивоу амбасадора држава чланица ЕУ, наводи се да ће се све расправе у вези са применом споразума одвијати у оквиру дијалога Београда и Приштине, који се води уз посредовање ЕУ.

Према сазнањима Танјуга, текст за преговарачко поглавље 35 усвојен је без дискусије на COREPER-у, а биће потврђен на неком од наредних савета, највероватније у понедељак на Савету ЕУ за спољне послове, након чега ће бити званично упућен Београду као текст преговарачке позиције ЕУ за поглавље 35. 

Европска комисија и Европска служба за спољну акцију (EEAS) у фебруару су предали предлог којим би обавезе из Охридског споразума постале саставни део процеса преговора о чланству Србије у ЕУ, речено је тада Танјугу.

Тим предлогом ЕК и EEAS, обавезе из Споразума о путу ка нормализацији односа Београда и Приштине, као и анекс његове примене, усаглашен у Охриду, формално би постали саставни део преговарачког процеса о чланству Србије у ЕУ.

Обавезе Београда

Према предлогу, од Београда се очекује потпуна примена Споразума на путу нормализације односа са Приштином, укључујући Анекс о његовој примени, а у поглављу 35. тачка 3. под називом “Даљи споразуми и напредак у нормализацији односа”, постаје тачка 4.

Савет министара ЕУ је у децембру прошле године затражио од Европске комисије да уврсти те обавезе у преговарачки оквир Београда и Брисела.

“Савет тражи од Комисије и високог представника да хитно предложе Савету, пре краја јануара 2024. године, измене и допуне мерила за Поглавље 35 приступних преговора Србије”, наведено је у том захеву.

Нормализација односа

Поглавље 35 у преговарачком оквиру о чланству Србије у ЕУ, које се назива “остала питања”, у случају Србије обухвата и нормализацију односа с Приштином.

Како би пратили напредак у нормализацији, ово поглавље је међу првима отворено – још 14. децембра 2015. године.

Београд и Приштина су 27. фебруара 2023. постигли Споразум о путу ка нормализацији односа.

У Охриду је 18. марта договорен Анекс примене тог Споразума, који није потписан.

Ти документи су, у међувремену, постали саставни делови процеса придруживања Европској унији.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Камион налетео на теретни воз између Сремске Митровице и Мартинаца – повређене три особе

Published

on

By

До несреће је дошло када је возач камиона на прелазу најпре заобилазио колону која је чекала испред спуштене рампе, а затим је камион поломио рампу и ударио у задњи део теретног воза, наводи се у извештајима железничких стручних служби.

Путни прелаз је био обезбеђен аутоматским полубраницима са светлосном сигнализацијом и саобраћајним знаковима на путу, наводи Инфраструктура железнице

Додаје да је теретни воз превозио дизел гориво и у свом саставу је имао 19 вагона, као и да су повређене особе из друмског возила.

“У тренутку несреће, уређаји на путном прелазу били су исправни и уредно су функционисали, а полубраници су били спуштени”, каже се у саопштењу.

Оштећене су седамнаеста, осамнаеста и деветнаеста цистерна из састава теретног воза, али из цистерни није било никаквих цурења, нити опасности по људе, имовину или животну средину.

О несрећи су одмах обавештени МУП и Хитна помоћ.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Чека се одлука Израела о одговору на ирански напад, војска спремна за офанзивну и дефанзивну акцију

Published

on

By

Иран је искористио своје право на самоодбрану, након што САД, Француска и Велика Британија нису дозволиле СБ УН да прихвати изјаву о нападу Израела на ирански конзулат у Дамаску, изјавио је стални представник Ирана при УН Амир Саид Иравани на хитној седници СБ УН поводом напада Ирана на Израел.

“УН нису испуниле своју дужност да одрже међународни мир и безбедност. Русија је предложила саопштење за штампу да осуди злочин, који су подржале Кина, Алжир и многе чланице, али су га блокирале САД, Велика Британија и Француска”, поручио је Иравани.

Он је истакао да, услед таквих околности, Иран није имао избора, осим да искористи право на самоодбрану у оквиру међународног права, преносе РИА Новости.

Стална мисија Ирана при УН претходно је саопштила да би, да је Савет безбедности осудио израелски удар на ирански конзулат и привео одговорне пред лице правде, потреба да Иран узврати “могла да буде елиминисана”.

Техеран је саопштио да не тражи даљу ескалацију и да сматра да је нападом на Израел у суботу ноћ на недељу “ствар решена”.

Седница Савета безбедности УН одржава се на захтев Израела, након што је у ноћи између суботе и недеље Иран лансирао више стотина дронова и пројектила ка Израелу у знак одмазде због израелског напада на ирански конзулат у Дамаску.

(ReutersТанјуг

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.