Connect with us

Novosti

Нафтни шок на Блиском истоку: Јеменски Хути спустили саудијски извоз на десетогодишњи минимум

Published

on

Јуриш на Баб ел Мандеб, како је названа нова офанзива јеменских Хута, изазвала је надубљу кризу у овом делу Бликог истока још од примирја које су пре 12 година издејствовале Уједињене нације и запретила да додатно закомпликује ионако крхко светско тржиште енергената.

Штета коју су изазвали пројектили које су на саудијску рафинерију Џинза испалили јеменски Хути још се процењивала када се појавила вест да је извоз нафте из Саудијске Арабије, током августа, пао на најнижи ниво у последњих десет година, те да је са 4,3 милиона барела дневно у јуну, сведен на свега три милиона барела у августу.

Хути су нафтна постројења на северозападу Саудијске Арабије гађали и прошлог месеца, када је, на извесно време, заустављена производња.

Гађање рафинерија

Значај рафинерије Џинза и луке Јанбу драматично је порастао од почетка рата између Америке и Ирана и последица које је овај сукоб имао на пловидбу танкера кроз Ормуски теснац.

Блокада Ормуза потпуно је онемогућила транспорт саудијске нафте из Персијског залива, па су власти у Ријаду извоз преусмериле ка капацитетима на Црвеном мору, све док и овај канал нису угрозили Хути.

Нове тензије озбиљно су узнемириле купце саудијске нафте, па Саудијци, сада, разматрају могућност да овај енергент достављају танкерима који ће пловити око Рта добре наде, или маршрутом која је бар 5.000 километара дужа од постојеће.

Проблеми у Црвеном мору уследили су након што су два танкера натоварена саудијском нафтом погођена пројектилима на прилазима Ормуском теснацу. Том приликом убијена су два морнара.

Саудијци узвраћају ударац

У покушају да смање притисак на рафинерије и терминале у Црвеном мору, Саудијци су крстарећим пројектилима и ваздушним ударима засули положаје Хута, посебно око места на којем се воде борбе за контролу над Баб ел Мандебом.

“Саудијски непријатељи напали су крстерећим пројектилима и авионима три наше провинције”, јавила је агенција Саба, блиска Хутима.

Хути су, у знак освете, уништили колону камиона којима су Саудијци покушали да дотуре оружје влади у Адену, те напали неколико јединица ривалских снага.

Број мртвих, на обе стране, већ се мери у стотинама. Међу мртвима, идентификована су тела четворице Иранаца и једног Либанца, јавља Ал Арабија.

“Смрт Америци”; Хамнеијева сахрана и нови рат

Нови талас насиља у Јемену почео је у јулу пошто је Саудијска Арабија испалила салву пројектила на аеродром у Сани, на који је у том тренутку слетао авион који је представнике Хута возио са сахране иранског верског лидера Алија Хамнеија.

Хути су, одмах, узвратили борбеним покличем “смрт Америци” и распалили по Израелу, Саудијској Арабији, бродовима у Баб ел Мандебу и ривалским фракцијама у Јемену.

Истовремено, Хути су дроновима и пројектилима засули положаје ривалских снага у Моки и затим почели јуриш на неколико висова око града Таиз. После неколико дана борби, Хути су избили на узвишења око Таиза, одакле, страхују посматрачи, могу да гађају бродове који, кроз Баб ел Мандеб, покушавају да се домогну Црвеног мора и даље Суецког канала.

Циљеви офанзиве Хута су, како се чини, положаји владиних снага уз саму обалу, као и лучки град Мока, који се безмало месец дана налази на мети ракетних напада.

Контролом ових тачака, Хути би по први пут добили директан излаз на Баб ел Мандеб, који су, са више или мање успеха, контролисали још од почетка рата у Појасу Газе крајем 2023. године.

Владине снаге, које снажно подржава Саудијска Арабија, одмах су у зону око Моке и Таиза упутиле значајна појачања у покушају да обезбеде пут за извоз саудијске нафте.

Хути су, одмах, упозорили противнике да ће “свако кретање трупа и опреме” сматрати чином непријатељства и пуцати без додатних упозорења.

Заузимање положаја на самим обалама Баб ел Мандеба ојачало би преговарачку позицију Хута у евентуалним будућим преговорима са Ријадом и јеменском владом, али и представљало озбиљан економски адут у односима са остатком света.

Битка између Америке и Ирана око контроле Ормуског теснаца учинила је Баб ел Мандеб најзначајнијим поморским путем на Блиском истоку, од чије проходности зависи трговине између Европе и Далеког истока.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК прогласио листу “Матица Словачка у Србији” за изборе за савете националних мањина

Published

on

By


Чланица РИК-а Јасмина Марковић навела је да је удружење “Матица Словачка у Србији” раније данас поднело РИК-у изборну листу са 23 кандидата за чланове Националног савета словачке националне мањине.

Истакла је да је РИК утврдио да су уз листу предате и 942 правно ваљане изјаве бирача које је подржавају.

“У складу са наведеним, сматрамо да су се стекли сви услови да Републичка изборна комисија прогласи изборну листу ‘Служимо само словачком народу – Матица Словачка у Србији – Јурај Червенак’ за изборе за чланове Националног савета словачке националне мањине”, рекла је Марковић.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК одбио приговоре “Европске Србије” и “Студентске листе” на одлуку о одређивању бирачких места у дијаспори

Published

on

By

Од присутна 33 члана РИК-а на основу приговора “Европске Србије” је гласало 12, против је био један, уздржан један, а 19 чланова Комисије није гласало.

Потпредседник РИК-а Марко Јанковић саопштио је, након гласања, да приговор није добио потребну већину за усвајање, тако да се приговор сматра одбијеним.

Члан РИК-а и координатор за иностранство Иван Ђорђевић, рекао је, током расправе по овој тачки дневног реда, да је приговор на Одлуку о одређивању бирачких места у иностранству неоснован, истичући да је оспорена Одлука донета у потпуности у складу са процедурама прописаним Законом о избору народних посланика и одговарајућим упутством, а на основу предлога Министарства спољних послова.

Ђорђевић је нагласио да Закон о избору народних посланика и Упутство упућују на искључиву надлежност Министарства спољних послова за предлагање бирачких места у иностранству, без посебних процедуралних услова или смерница које би РИК морао додатно да примењује.

“У складу са правним и чињеничним стањем, констатујем да је оспорена Одлука донета у свему у складу са процедурама прописаним Законом о избору народних посланика и одредбама Упутства које уређују измене и допуне Одлуке о одређивању бирачких места, члан 11, а на основу предлога Министарства спољних послова као законом овлашћеног предлагача, од 7. октобра , која је сачињена у складу са наведеним прописима”, рекао је Ђорђевић.

Поводом навода из приговора да је за оцену доступности гласања неопходно процењивати и стварну удаљеност бирачког места од места боравишта бирача, Ђорђевић је објаснио да је приступачност бирачких места дефинисана искључиво у смислу физичких и комуникацијских услова на самој локацији попут прилаза без препрека, паркинг места за особе са инвалидитетом, улаза у равни са тротоаром и одговарајуће вертикалне комуникације у објекту.

“Из наведеног проистиче закључак да процена приступачности бирачког места не подразумева процену адекватности просторне удаљености бирачког места од адресе пребивалишта, односно боравишта бирача”, рекао је Ђорђевић.

Указао је да “чињеница да се бирачка места у иностранству по правилу одређују у дипломатско-конзуларним представништвима неминовно подразумева да многи бирачи морају да пређу значајан пут и издвоје финансијска средства како би гласали, али да су законодавац и упутство процену те удаљености ставили у надлежност Министарства спољних послова”.

Одбацио је и наводе да је у иностранству могуће одредити бирачко место са мање од 100 бирача, објаснивши да је та законска могућност резервисана искључиво за бирачка места у Србији која одређују локалне изборне комисије уз сагласност РИК-а, док за иностранство таква опција није предвиђена прописима.

“На основу свега наведеног, сматрам да нема основа за закључак да је оспорена одлука незаконита, због чега се приговор у свему треба сматрати неоснованим, у складу с чим сматрам да приговор треба да буде одбијен као неоснован”, рекао је Ђорђевић.

Члан РИК-а Страхиња Божиновић упитао је зашто су поједина места попут Ванкувера изостављена и затражио да се прецизније објасни методологија Министарства спољних послова.

Члан Комисије Софија Мандић изнела је став да РИК треба да добије податке од Министарства спољних послова и да измени одлуку и о начину одређивања бирачких места и о времену гласања у иностранству.

Такође, РИК је одбацио приговор Студентске листе (СЛ) који се односио на распоређивање за гласање бирача у иностранству из градова у којима нису отворена бирачка места, а у којем се износи “да не постоји јасно образложење због чега у бројним градовима нема биралишта, упркос великом интересовању за гласање”.

Ђорђевић је оценио је да је приговор правно неутемељен, док је члан РИК-а Иван Шебек истакао је да је Комисија само преписала одлуку Министарсва спољних послова, не узевши у обзир да је распоред бирача такав да на неким бирачким местима гласа и 4.000 људи.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Већина грађана на четири референдума у Словенији подржала предлоге владе

Published

on

By


Већина гласача у Словенији данас је подржала решења која је предложила влада на сва четири референдума, показују први, непотпуни резултати Државне изборне комисије након пребројавања око трећине гласова.

На једином обавезујућем референдуму који је данас одржан, око 53 одсто грађана је гласало за закон о измени правила о парламентарној истрази, који су противници назвали “политичком полицијом”, док је 47 одсто било против, преноси СТА.

Истовремено, већина од скоро 55 одсто гласала је за укидање обавезне претплате која представља главни извор финансирања јавног сервиса РТВ Словенија, наспрам око 45 одсто оних који су гласали против.

Више од 64 одсто гласало је за увођење обавезног рада као услова за примање социјалне помоћи, док је скоро 36 одсто било против, а скоро 59 одсто подржало је укидање права гласа на локалним изборима за држављане земаља ван Европске уније, наспрам 41 одсто грађана који су гласали против.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.