Novosti
Напад на заборављено острво у Персијском заливу, ко све нишани иранске нафтне терминале на Харгу
На почетку рата у Украјини, хрид усред Црног мора назван Змијско острво представљан је као кључна тачка за контролу поморских путева и околних лука. Прво су га заузели Руси, да би га затим напустили. Данас, ово острво је готово у потпуности заборављено. Наводно је баш на то острво донето Ахилово тело и похрањено у храм који су, касније, Римљани назвали Храмом девет олтара.
Неколико година касније, усред потпуно другачијег рата, нешто веће острво у Персијском заливу постало је кључ стратегије обарања режима у Техерану, иако на њега за десетак дана рата није пала ниједна бомба.
Шест километара дугачко острво, удаљено 25 километара од иранске обале кључни је терминал за извоз нафте, те израелски и амерички планери сматрају да би заузимање или уништење објеката задало смртни ударац ионако килавој економији Ирана.
Отимање иранских ресурса и потрага за уранијумом
“Наш циљ је да огромне ресурсе отмемо из руку терориста”, рекао је саветник Беле куће Џаред Еген телевизијској мрежи Фокс, поредећи Иран са венецуеланским случајем, када је контрола нафтне индустрије, после заробљавања председника Николаса Мадура, прешла у руке Американаца.
О отимању Харга, као кључне тачке за извор ресурса, бар до сада, изјашњавали су се само извори у Трамповој администрацији, који тврде да председник “размишља” о акцији специјалаца, којом би САД преузеле контролу над нафтним терминалом из руку Револуционарне гарде.
За сличну акцију, наводно, заинтересован је и Израел, чији напади ниједном у претходних десетак дана нису циљали ово острво, иако су, супротно очекивањима Пентагона, са земљом сравнили складишта горива око Техерана, након чега је иранску престоницу обавио облак црног, смрдљивог дима.
Обе државе, ипак, заинтересоване су да пошаљу специјалце на места на којима Иран чува залихе обогаћеног уранијума, који су у последњи час склонили из центара нуклеарног програма током америчких напада у јуну прошле године. Шеф Међународне агенције за атомску енергију Рафаел Гроси рекао је, раније у понедељак, да се око 200 килограма обогаћеног уранијума налази у Исфахану.
“Још нисмо донели такву одлуку. Нисмо ни близу тога”, рекао је Трамп Њујорк посту.
Трампова капа и седам мртвачких сандука
Оклевање америчког председника да покрене акцију специјалаца на иранској територији делимично је резултат и приличног одијума америчке јавности након што је првих седам ковчега са телима погинулих војника стигло у САД. Критике на Трампов рачун додатно су појачане чињеницом да током дочека тела није скинуо капу, као и покушајем мреже Фокс да тај гаф исправи емитовањем старог снимка.
Американци и Израелци тврде да Иран располаже са укупно 406 до 460 килограма уранијума.
Очекује се да ће Американци бити јако опрезни пре него што пошаљу специјалце на иранску територију, тим пре јер су претходни покушаји – од покушаја избављивања талаца из амбасаде у Техерану 1980. године, до обарања путничког авиона осам година касније, према благим оценама, представљали праве дебакле.
Харг је, током америчко-израелских напада прошлог јуна, такође био на листи мета Израелаца, али тек после плотуна пројектила којима је Иран засуо територију те државе. На инсистирање Американаца, тада, влада Бенјамина Нетанјахуа је одустала од напада.
Иако су Иранци, током претходне кризе, евакуисали све танкере из околине Харга, овај пут су њихови бродови остали укотвљени недалеко од острва, што војне аналитичаре наводи на закључак да не очекују нападе нафтни терминал, капацитета седам милиона барела дневно. Пре избијања новог рата, Иран је дневни извозио до 1,7 милиона барела нафте.
Три председника САД нису напала Харг
Присуство танкера, делимично, објашњава се и спекулацијама да и даље испловљавају ка Ормуском теснацу, те настављају да, искључених транспондера, испоручују нафту купцима. Ова верзија је, међутим, мало вероватна, јер се у водама око Персијског залива налази носач авиона “Абрахам Линколн” и десетак ракетних разарача.
Ирачка авијација је, током рата осамдесетих година, у више наврата бомбардовала ово острво покушавајући да прекине извоз нафте. Иако су терминали били оштећени током рата, ни у једном тренутку транспорт нафте није био прекинут.
Током тих сукоба, горели су танкери у Персијском заливу, док су Иранци тврдили да су оборили најмање три ирачка “миража”.
Иако је већ безмало пола века јасно да острво Харг потенцијално представља најслабију тачку Ирана у случају сукоба, власти у Техерану нису покушавале да терет извоза нафте пребаце на нека друга места.
Као један од разлога због којих је ово острво, до сада, избегло ратна разарања, помињу се односи Америке и Кине, која је управо на овим терминалима пунила танкере иранском нафтом.
Пре Трампа, упркос саветима војних званичника, на нападе на Харг нису се одлучивали ни Џими Картер, ни његов наследник Роналд Реган. За сада, у приправности су припадници 82. ваздушнодесантне дивизије у Северној Каролини. Да ли ће кренути пут Персијског залива, у овом тренутку, зависи само од процена једног човека.
Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html
Novosti
РИК: Укупан број бирача за парламентарне изборе je 6.450.523
У решењу се утврђује укупан број бирача у свакој јединици локалне самоуправе и на сваком бирачком месту, а решење се доставља Републичкој изборној комисији најкасније у року од 24 часа од његовог доношења.
“Министарство државне управе и локалне самоуправе је управо то и учинило. Доставило је комисији решење министарства у којем је утврђен укупан број бирача у Јединственом бирачком списку, према одређеним бирачким местима, укупно 6.450.523 бирача, на дан закључивања бирачког списка”, навео је Димитријевић.
РИК је донео одлуку и о броју гласачких листића који се штампају за гласање на изборима за народне посланике Народне скупштине.
“За гласање на изборима штампаће се 6.450.523 гласачка листића. Број гласачких листића једнак је укупном броју бирача у Републици Србији на дан 9. октобра 2026. године. Донекле ће се променити до утврђивања коначног броја бирача”, навео је Димитријевић.
Изглед и облик листића
РИК је претходно донео одлуку о облику и изгледу гласачких листића за гласање на изборима за народне посланике Народне скупштине, расписаним за 25. октобар 2026. године.
Димитријевић је рекао да ће се листићи штампати у 29 језичких варијанти, зависно од тога који су језици и писма у службеној употреби у појединим општинама, односно градовима у Србији.
“Ту су три варијанте – на српском језику у формату на хартији А4; гласачки листићи на два и три језика, односно писма, формата А3; а на четири или пет језика, односно писама, формата А2”, навео је Димитријевић.
Чланови РИК-а су током седнице одбили као неоснован приговор представника студентске листе на Одлуку о одређивању бирачких места у иностранству за предстојеће парламентарне изборе, као неблаговремен.
Такође је одбијен и приговор представника студентске листе на Одлуку о одређивању времена почетка и завршетка гласања на бирачким местима у иностранству.
Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html
Novosti
РИК одбио приговор Студентске листе о бирачким местима у иностранству
Поједини чланови РИК навели су да је истекао рок за доношење одлуке по приговору, тврдећи да РИК уопште не може одлучивати о студентском приговору, док су други изнели тврдњу да је РИК “везана” предлогом Министарства спољних послова о броју и распореду бирачких места, преноси Фонет.
Студенти су навели у приговору да се из образложења Министарства не види зашто нису отворена бирачка места у градовима у којима постоје дипломатско-конзуларна представништва, и у којима је пријављен довољан број бирача и где не постоје безбедносне сметње, као и у местима у којима су традиционално отварана бирачка места.
Појединим грађанима, како је наведено у приговору, бирачко право условљено је материјалним средствима, јер су бирачка места значајно удаљена, па морају да плате превоз и смештај.
Члан РИК Драгана Одовић, која је била и известилац по тој тачки, рекла је да приговор треба сматрати неоснованим и да га треба одбити, те да је одлука донета на предлог Министарства спољних послова, којим је РИК “везана”.
Она је рекла да Закон о избору народних посланика не прописује обавезу да се гласање организује у свим дипломатско-конзуларним представништвима, већ да је основни критеријум број пријављених бирача – који по бирачком месту не сме бити мањи од 100, ни већи од 2.500.
“То што неко треба да пређе одређену километражу не представља условљавање бирачког права”, додала је.
Део чланова РИК навео је да је истекао рок од 72 сата за доношење и објављивање одлуке о приговору.
Члан РИК Иван Шебек рекао је да сада подносилац приговора има право на жалбу Управном суду. “Ми имамо правно средство због пропуштања рока, али ви више немате могућност да донесете одлуку”, рекао је Шебек.
Заменик члана РИК-а Милош Срећковић рекао је да то што је РИК каснио 40 минута не значи ћутање управе и да би жалба, коју је називао тужбом, била “нонсенс и злоупотреба права”. Он је додао да приговор материјално и процесно није у реду и да га не треба усвојити, те да му се чини да је тема исувише политизована и да нема битних одступања у односу на раније изборне процесе, односно да је број бирачких места у иностранству сличан броју из ранијих циклуса.
Чланица РИК Софија Мандић рекла је да јој се чини да се у ову ситуацију дошло намерно, наводећи да је седница почела у 18:14, те да је Драгана Одовић очигледно продужила излагање. Према њеним речима, није морало стога да се дође у ситуацију да у 18:45, када је истекао рок, одлука није донета.
“Ја ово видим као манипулацију или можда неки трачак наде да ви знате да је одбијање овог приговора суштински погрешно и да хоћете да избегнете да гласате на начин којим бисте спречили наше држављане у иностранству да гласају”, рекла је Софија Мандић и додала да се РИК крије иза Министарства и његовог предлога, а потом и иза Управног суда.
Председник РИК Владимир Димитријевић одговорио је да је Министарство овлашћени предлагач за бирачка места у иностранству и поновио да је РИК везан предлозима овлашћених предлагача.
Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html
Novosti
Коалиција “Европска Србија” поднела приговор РИК-у због бирачких места у иностранству
У саопштењу “Србија центра” наводи се да формално распоређивање бирача на постојећа бирачка места не значи да им је гласање заиста доступно.
Како се истиче, поједини грађани морају да путују на велике удаљености, сносе значајне трошкове, па чак и одлазе у другу државу како би остварили бирачко право.
Као примере наводе бираче из Словачке, који су упућени на гласање у Беч, као и грађане Ванкувера, Калгарија, Едмонтона и Винипега, распоређене на бирачко место у Торонту.
Приговором се тражи поништавање спорних одредаба одлуке и доношење нове, којом би се омогућило приступачније гласање, укључујући отварање додатних бирачких места тамо где за то постоје услови.
Коалиција тражи и да РИК утврди број пријављених бирача, могућности њиховог доласка на гласање и разлоге због којих нису одређена ближа бирачка места, као и да грађане благовремено обавести о променама.
Представници “Европске Србије” у РИК-у подржавају и све раније поднете приговоре на одлуке о бирачким местима и времену гласања у иностранству.
Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html
-
Lifestyle2 years ago7 saveta da vaš veš uvek bude beo i očuvan
-
Uncategorized1 year agoDa li se isplati kupovina nove ili polovne bele tehnike?
-
Beograd3 years ago
POZNATI PREVOZNIK PROMENIO IME I VLASNIKA – HOĆE LI BITI IZMENA I U GRADSKOM PREVOZU? – Beograduživo.rs
-
Lifestyle3 years agoRazmišljajte dugoročno i investirajte u novu stolariju
-
Vesti3 years ago
Poziv dobrovoljnim davaocima: Evo gde možete dati krv
-
Vesti3 years ago
Bajden: Ne znam da li bih se kandidovao da to nije učinio Tramp
-
Lifestyle3 years ago
Muzička seznacija Raye novo lice H&M Move kampanje
-
Vesti3 years ago
Tramp ponovo zapretio saveznicima: “Sad ostaju u NATO ako…”
