Connect with us

Novosti

Муке навијача са јавним превозом у Немачкој – зашто баш сваки воз касни

Published

on

Врхунац мука су свакако сусрети у Гелзенкирхену. Овог четвртка, ближи се поноћ, а десет хиљада шпанских и италијанских навијача мирно пролази преко пешачког моста према станици градске железнице код стадиона Шалкеа.

Италијани су у депресији каква се може и очекивати након што су се Шпанци поигравали са њима 90 минута, али расположење и међу шпанским навијачима је тмурно.

Испод њих, отприлике сваких пет минута, композиција шинобуса улази у станицу, пуни се и полако креће према центру града.

Понекад, из дела станице који је толико узак и лоше означен да га готово нико овде не сматра опцијом, аутобус нагло оживи, отвара врата, пуни се навијачима и креће даље, придружујући се саобраћајној гужви.

У овим неправилним и ретким интервалима, гомила се помакне тек неколико метара пре него што настави оно што изгледа као бескрајно чекање. Зашто има тако мало возила? Зашто ово траје толико дуго? Зашто се то дешава поново?

“Побољшали смо се!“

Први навијачи који су били изложени овом мучењу били су посетиоци сусрета Србијеи Енглеске прошле недеље, прве од четири утакмице Европског првенства које се одржавају на овом игралишту.

Многи су провели више од сат времена натрпани у густо збијеној маси на пешачком мосту који води према станици. На стотине њих је одлучило радије пешке пређе више километара до центра града уместо да чекају у овој гужви.

Али, слично их је чекало и на железничкој станици Гелзенкирхена, с препуним перонима и лошим информацијама са разгласа које су допринеле осећају хаоса.

За Дојче веле су се службеници локалне службе јавног превоза Богестра чак и похвалили напретком од недеље до четвртка, али навијачи са којима смо разговарали и којима смо пренели самохвалу превозника су остали ужаснути: “Шта је ту напредак“, питао је Фин, млади шкотски навијач који се управо вратио на главну станицу Гелзенкирхена у један сат ујутро, два сата након завршетка утакмице.

Празан паркинг

“Горе на том пешачком мосту је толико уско да смо сви били натрпани као сардине“, жали се навијач.

Два сата раније, група навијача се могла видети како се спушта са стрмог, блатњавог насипа према пешачком мосту јер су се изгубили након изласка са стадиона.

Онда су још некако морали прећи преко ограде како би стигли до пешачке стазе. Поред ње је голема, вишеспратна зграда јавног паркинга који је и у недељу и у четвртак био готово потпуно празан.

“Када игра Шалке, многи долазе аутомобилом“, објашњава нам полицијски службеник. Али док аутомобил може бити опција навијачима Шалкеа из околине, то неће помоћи навијачима који долазе из Милана или Мадрида.

Представник града Гелзенкирхена тврди како је већ за утакмицу Србије и Енглеске било “двоструко више“ композиција градске железнице него што би било за утакмицу Шалкеа.

Али, навијачи и посетиоци те утакмице нису нашли много утехе у том “побољшању“.

С обзиром на ограничен капацитет градске железнице, показало се да је лоше што утакмице овде почињу у девет увече. Два пута је 50.000 навијача који су истовремено покушали да напусте стадион било суочено са недовољном инфраструктуром што је узроковало много мука и нелагоде уморним навијачима.

“Па зашто баш сваки касни?“

Могло би се поставити питање, зашто је Гелзенкирхен уопште одређен као град домаћин – осим што је то град Шалкеа? Градови као Нирнберг, Бремен или Хановер имају велике, модерне стадионе, али нису били одабрани.

Но и у другим немачким градовима су посетиоци доживели муку данашње немачке инфраструктуре.

Немачка железница се јавно извинила Филипу Ламу – легенди немачког фудбала и директору турнира – јер је закаснио на утакмицу Украјине и Словачке у петак у Диселдорфу.

Медији пишу о Аустријанцима који су кренули возом из Беча у 7.30 ујутру, али стигли на утакмицу њиховог тима такође у Диселдорф – тек двадесетак минута пред крај игре. Возови су безнадежно каснили.

Чули смо и шкотске навијаче који су преживели хаос јавног превоза у Минхену, Келну и другде. Исто тако, Шкотима никако није јасно, зашто баш свако возило јавног превоза касни.

“Атмосфера је била фантастична, али систем јавног превоза је ноћна мора“, каже нам Дејви који редовно одлази на утакмице Шкотске у иностранству.

Углед Немачке као земље где “све одлично функционише“ дефинитивно је озбиљно угрожен од почетка ЕП.

Посетиоци су често разочарани, а и страни медији, укључујући Њујорк тајмс јављају о озбиљним недостацима и руше застареле стереотипе о земљи.

Да није узбудљивог фудбала и добре атмосфере, све остало у земљи домаћина би још више утицало на утиске.

И за љубитеље фудбала и за сам Гелзенкирхен је права срећа што се ту још одржава само сусрет Португала и Грузије и онда још једна утакмица осмине финала. Проблема је било у градовима широм Немачке, али епицентар хаоса је свакако испао Гелзенкирхен.

Мит немачке ефикасности је покопан, а Гелзенкирхен је гробље.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Аутомобилом улетео на терасу бара у Паризу – једна особа страдала, шесторо повређених

Published

on

By

Троје повређених се налази у животној опасности, док су три особе у тежем стању. 

Збринута си у 23 очевица која су се налазила у стању шока.

Возач аутомобила је био у алкохолисаном стању и изгубио контролу над возилом, рекао је полицијски извор за Фигаро.

Побегао је пешке.

Други извор је навео да је сувозач ухапшен, а у узорцима крви је откривено да је конзумирао алкохол и наркотике.

Овај инцидент одиграо се девет дана пре отварања Олимпијских игара, за које ће сваког дана у просеку бити мобилисано око 35.000 полицајаца и жандарма и 18.000 француских војника.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Одржано рочиште Додику и Лукићу; одбрана: Oптужница нема основа

Published

on

By

Председнику Републике Српске Милораду Додику и вршиоцу дужности директора Службеног гласника Милоша Лукића суди се због непоштовања одлука Кристијана Шмита, који у Српској није признат за високи представник.

Као сведок одбране сведочила је председавајућа Већа народа Сребренка Голић која је објаснила процедуру усвајања закона у Парламенту и Већу народа Српске, у вези са Законом о објављивању закона и прописа Републике Српске и Закона о непризнавању одлука Уставног суда БиХ.

Оценила је индикативним чињеницу да су делегати из Клуба Бошњака 4. јула прошле године, три дана након што је Кристијан Шмит донео одлуку о поништавању оба закона, одустали од претходно најављеног вета на те законе.

На питање Додика да ли су оба та закона прошла процедуру и достављена парламенту и њему као председнику РС, одговорила је потврдно.

“Судија под великим притиском, при помени Шмита ‘губи се глава'”

Одбрана Милорада Додика и в.д. директора Службеног гласника РС Милоша Лукића, поручила је да је на данашњем рочишту било јасно да је судија под великим притиском и да се при помени имена Кристијана Шмита у судници “губи глава”, а све из намере да се спречи његово сведочење.

Горан Бубић, адвокат Додика, рекао је да је кључни доказ у овом процесу Анекс 10 Дејтонског споразума, без којег није могуће извести било какав закључак о основаности оптужнице, односно извести било какву пресуду.

Бубић истиче да нема сврхе да одбрана изводи своје доказе, ако није изведен кључни доказ из оптужнице.  Додао је да је сведочила Сребренка Голић и истакао да је закључена примарна ствар, а то је да је у складу са Уставом спроведена сва формална процедура, те да су се стекли си услови према Уставу РС да председник потпише два наводно спорна указа.

Адвокат Анто Нобило је рекао да су процесне заврзламе тешко објаснити у пар речи, те да је поштовање права одбране једно од битних начела кривичног поступка. “Указујемо на фер начин где је Суд погрешио, али нам понекад и одговара да суд истраје у тој грешци јер на тај начин доводи до процесног права одбране, што се касније може капитализовати”, рекао је Нобило на конференцији за новинаре у Источном Сарајеву.

“Следеће рочиште биће важно јер ћемо тада ући у суштину Шмитовог статуса, његове надлежности и именовању у складу са међународним правом”, рекао је Нобило и додао да ће тада бити јасније докле ће се са тим стићи.

Адвокат Горан Петронијевић је истакао да је одбрана данас имала прилику да види и потврди да Суд има проблем у свом поступању не само у процесном, већ и у материјално правном смислу.

“Очито је да постоји једна врста притиска на Суд. Због чудне журбе и настојања да се на 15 дана заказује претрес. Из те исхитрености закључујемо да је судија под великом притиском и да покушава да удовољи страни која је притиска”, рекао је Петронијевић.

Додао је да је судија у предмет уврстила документ Министрства иностраних послова БиХ који се волшебно нашао у судским списима.

Петронијевић сматра да је очигледно да Суд и Тужилаштво “губе главу” када год се помене Шмит. “Имам утисак да би све учинили само да се Шмит не појави на суду. То је флагрантно кршење права одбране. Судија је направила данас проблем који ће се видети у наредном периоду”, рекао је Петронијевић.

Додик: Суд штити “неправо”

Председник РС изјавио је у Источном Сарајеву да је чињеница да Тужилаштво БиХ није успело да образложи суштину оптужног захтева против њега и Милоша Лукића.

“То што тужилаштво не може да образложи да сам ја прекршио одлуке високог представника (Кристијана Шмита) говори о томе колико је овај процес сумњив”, рекао је Додик новинарима након рочишта.

“Чињеница да Суд није прихватио да Кристијан Шмит сведочи говори о томе да се жели заштити ‘неправо'”, рекао је Додик и указао на чињеницу да се Лукић и он терете да нису испоштовали одлуку Шмита, а када, каже, питају за те одлуке о томе се не расправља.

Додик је захвалио правном тиму на прецизности и стручности, јер, како је истакао, ово је примарно политички процес и све што смо могли данас да видимо указује на то.

Према његовим речима, чињеница да Суд није прихватио сведочење Шмита и неких професора права са Запада говори да се неправно жели заштити та личност. “Процес прати хајка у медијима у ФБиХ, мржњом према свему што долази из Српске, стварају хајку у којој сам чак прочитао да бих и ја могао да останем без увета”, рекао је Додик.

У таквој атмосфери линча, каже, у делу медија у Федерацији је јасно да је овде политички процес, јер немамо именованог високог представника.

“Он (Шмит) нема право да доноси законе, нема права на бонска овлашћења… Ово је био значајан дан у коме је показано пуно бесмисла”, рекао је Додик. Некоме се, истиче, очито жури, неко хоће пресуду политичког карактера.

Позивање Суда БиХ на дипломатски статус Шмита, Додик је рекао да би, ако га има, морао сам да се позове на тај статус да га не позову на Суд, што он није урадио, већ то тумачи Суд.

“Зар је могуће да срамна БиХ која хоће нешто да буде, брани странца, а осуђује свог држављана? Све и једна озбиљна држава штити своје држављане”, закључио је Додик.

Наредно рочиште биће одржано 28. августа када ће сведочити генерални секретар председника РС, Јелена Пајић Баштинац.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Утицај пословних летова на глобалну емисију угљен-диоксида – како смањити карбонски отисак

Published

on

By

Немачко-српска привредна комора организовала је у јануару први нискоугљенички скуп.

То је заправо био округли сто на тему – “неспремни односно спремни за зелену будућност”. За време овог скупа мерен је карбонски отисак. 

“Мерење карбонског отиска у принципу значи први корак како бисмо разумели отисак наших активности на климатске промене”, каже извршни члан Управног одбора Немачко-српске коморе Александар Маркус.

Истиче да потом следи корак предузимања активности како би се смањио негативни утицај који карбонски отисак има на климу.

“Резултати мерења карбонског отиска према извештају нашег партнера Декра дошло је до угљеничног отиска од 1,8 тона еквивалента угљен диоксида и других гасова који су штетни за климу”, каже Маркус.

Истиче да је највећи део емисије угљен-диоксида, настао због тога што су гости из Немачке допутовали авионом.

“Врло је добро познато да коришћење авиона има врло велики утицај на климатске промене”, објашњава гост РТС-а.

Каже да је био врло изненађен када је чуо у којој мери то лоше утиче на климу.

Како пословни летови у свету утичу на климу

Индустрија међународних пословних окупљања и манифестација се након пандемије короне опет врло брзо развија, рекао је извршни члан Немачко-српске коморе.

“Још 2019. године смо имали 1,7 милијарди учесника из више од 180 земаља који су учествовали на пословним окупљањима”, објашњава Александар Маркус за РТС.

Каже да ове манифестације широм света значе потрошњу од 2,8 милијарди долара и стварају 27,5 милиона нових радних места.

“То је заиста један битан привредни фактор и привредна удружења су део ове индустрије, тако да угљенични отисак ове индустрије догађаја је све више тема о којој се дискутује”, рекао је Маркус.

Разговор Ружице Врањковић и Александра Маркуса погледајте у видеу на почетку текста…

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.