Connect with us

Novosti

Мацут: Срдачни разговори на пријему код краља Чарлса III, разумевање за визну либерализацију са Србијом

Published

on

Председник Владе Ђуро Мацут изјавио је у Лондону да је његова иницијатива у вези са либерализацијом визног режима Србије са Великом Британијом наишла на разумевање код британских званичника.

Мацут је, након пријема који је уприличио британски краљ Чарлс III поводом сутрашњег Самита земаља Западног Балкана у оквиру Берлинског процеса, пренео да је замолио британског премијера Кира Стармера и министарку спољних послова Ивет Купер да размотре могућност либерализације визног режима, бар за одређене категорије грађана Србије, односно за оне који желе да се едукују или академски усавршавају у Великој Британији.

“Та иницијатива је наишла на разумевање, а разговарали смо и о томе да ће то питање бити део ширег пакета у оквиру нашег приближавања Европској унији”, рекао је Мацут.

Према његовим речима, разговарали су и о новом електронском систему пријава за визе, који је недавно уведен.

“Иако процес добијања британских виза никада није био једноставан, приметно је разумевање за наше потребе и спремност за олакшање процедура”, поручио је Мацут.

“На пријему краља Чарлса III представили смо наш однос према суседима и Европи”

Премијер Мацут је пренео да је током краљевског пријема представио српску културу и однос према свету и комуникацији са суседима, али и са земљама Европе.

Мацут је новинарима рекао да су пријему присуствовали и британски званичници, те да су се водили срдачни разговори. “Разговори су били изузетно срдачни, у атмосфери која је показала дух сарадње и разумевања који Балкан и земље у нашем окружењу придају оваквим сусретима”, рекао је Мацут.

Према његовим речима, британски краљ је показао интересовање да разговара са свим представницима земаља региона појединачно, интересујући се за ситуацију у региону. Како је навео, пренео је и личне поздраве председнику Републике Србије Александру Вучићу.

Премијер Србије је казао да је имао прилику да разговара и са премијером Велике Британије Киром Стармером, као и са министарком спољних послова Ивет Купер.

“У заједничком тону исказали су интерес за безбедносне аспекте, пре свега у области миграција, што је за Велику Британију једно од сталних питања. Истакли смо да Србија има позитиван и одговоран приступ тој теми и да већ више од десет година води ефикасну политику у решавању тог питања”, пренео је Мацут.

Према његовим речима, Велика Британија цени то што Србија показује по том питању висок ниво сарадње. “То британска страна веома цени, јер показујемо висок ниво сарадње са европским и британским безбедносним службама у контроли миграционих токова”, додао је Мацут.

Друга тема о којој је премијер Србије разговарао вечерас на пријему јесте економија.

Пријем је био прилика и за, како је навео Мацут, неформалне разговоре са бројним премијерима региона, међу којима су премијер Бугарске Росен Жељазков, Северне Македоније Христијан Мицкоски, Црне Горе Милојко Спајић.

Са бугарским премијером Мацут је разговарао о економским питањима и животном стандарду грађана где, како додаје, постоји слични изазови у обе земље. “Са премијером Северне Македоније разговарали смо о гасној интерконекцији и инфраструктурној сарадњи, а са премијером Црне Горе договорили смо наставак разговора у наредним данима”, додао је премијер.

Мацут је пренео да су пријему присуствовали и бројни уметници из региона, попут Рада Шербеџије и Влатка Стефановског.

Пријем је био, како је навео премијер Србије, за премијере балканских земаља и људе који су на различите начине повезани са Великом Британијом.

“Атмосфера је била динамична, неформална и веома пријатна, уз бројне сусрете са амбасадорима, представницима британске владе и другим званичницима. Ово је био један леп догађај који представља покушај да се односи у региону додатно унапреде. Сутра настављамо разговоре у оквиру званичног састанка у форми Берлинског процеса, који се ове године одржава у Лондону”, рекао је Мацут.

“На Самиту ћу поручити да су неприхватљива политичка условљавања Приштине”

Премијер је изјавио да ће Србија сутра на Самиту земаља Западног Балкана у оквиру Берлинског процеса који се одржава у Лондону изаћи са поруком да су неприхватљива политичка условљавања Приштине.

“Србија ће на Самиту изаћи са практичним порукама. Сматрамо да треба изаћи из зачараног круга политичких условљавања која су за нас неприхватљива, јер смо стално условљени корацима привремених власти у Приштини”, рекао је Мацут новинарима.

Како је истакао, та питања не треба да буду камен спотицања за Србију. “То је и британска страна разумела”, навео је Мацут.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК прогласио листу “Матица Словачка у Србији” за изборе за савете националних мањина

Published

on

By


Чланица РИК-а Јасмина Марковић навела је да је удружење “Матица Словачка у Србији” раније данас поднело РИК-у изборну листу са 23 кандидата за чланове Националног савета словачке националне мањине.

Истакла је да је РИК утврдио да су уз листу предате и 942 правно ваљане изјаве бирача које је подржавају.

“У складу са наведеним, сматрамо да су се стекли сви услови да Републичка изборна комисија прогласи изборну листу ‘Служимо само словачком народу – Матица Словачка у Србији – Јурај Червенак’ за изборе за чланове Националног савета словачке националне мањине”, рекла је Марковић.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК одбио приговоре “Европске Србије” и “Студентске листе” на одлуку о одређивању бирачких места у дијаспори

Published

on

By

Од присутна 33 члана РИК-а на основу приговора “Европске Србије” је гласало 12, против је био један, уздржан један, а 19 чланова Комисије није гласало.

Потпредседник РИК-а Марко Јанковић саопштио је, након гласања, да приговор није добио потребну већину за усвајање, тако да се приговор сматра одбијеним.

Члан РИК-а и координатор за иностранство Иван Ђорђевић, рекао је, током расправе по овој тачки дневног реда, да је приговор на Одлуку о одређивању бирачких места у иностранству неоснован, истичући да је оспорена Одлука донета у потпуности у складу са процедурама прописаним Законом о избору народних посланика и одговарајућим упутством, а на основу предлога Министарства спољних послова.

Ђорђевић је нагласио да Закон о избору народних посланика и Упутство упућују на искључиву надлежност Министарства спољних послова за предлагање бирачких места у иностранству, без посебних процедуралних услова или смерница које би РИК морао додатно да примењује.

“У складу са правним и чињеничним стањем, констатујем да је оспорена Одлука донета у свему у складу са процедурама прописаним Законом о избору народних посланика и одредбама Упутства које уређују измене и допуне Одлуке о одређивању бирачких места, члан 11, а на основу предлога Министарства спољних послова као законом овлашћеног предлагача, од 7. октобра , која је сачињена у складу са наведеним прописима”, рекао је Ђорђевић.

Поводом навода из приговора да је за оцену доступности гласања неопходно процењивати и стварну удаљеност бирачког места од места боравишта бирача, Ђорђевић је објаснио да је приступачност бирачких места дефинисана искључиво у смислу физичких и комуникацијских услова на самој локацији попут прилаза без препрека, паркинг места за особе са инвалидитетом, улаза у равни са тротоаром и одговарајуће вертикалне комуникације у објекту.

“Из наведеног проистиче закључак да процена приступачности бирачког места не подразумева процену адекватности просторне удаљености бирачког места од адресе пребивалишта, односно боравишта бирача”, рекао је Ђорђевић.

Указао је да “чињеница да се бирачка места у иностранству по правилу одређују у дипломатско-конзуларним представништвима неминовно подразумева да многи бирачи морају да пређу значајан пут и издвоје финансијска средства како би гласали, али да су законодавац и упутство процену те удаљености ставили у надлежност Министарства спољних послова”.

Одбацио је и наводе да је у иностранству могуће одредити бирачко место са мање од 100 бирача, објаснивши да је та законска могућност резервисана искључиво за бирачка места у Србији која одређују локалне изборне комисије уз сагласност РИК-а, док за иностранство таква опција није предвиђена прописима.

“На основу свега наведеног, сматрам да нема основа за закључак да је оспорена одлука незаконита, због чега се приговор у свему треба сматрати неоснованим, у складу с чим сматрам да приговор треба да буде одбијен као неоснован”, рекао је Ђорђевић.

Члан РИК-а Страхиња Божиновић упитао је зашто су поједина места попут Ванкувера изостављена и затражио да се прецизније објасни методологија Министарства спољних послова.

Члан Комисије Софија Мандић изнела је став да РИК треба да добије податке од Министарства спољних послова и да измени одлуку и о начину одређивања бирачких места и о времену гласања у иностранству.

Такође, РИК је одбацио приговор Студентске листе (СЛ) који се односио на распоређивање за гласање бирача у иностранству из градова у којима нису отворена бирачка места, а у којем се износи “да не постоји јасно образложење због чега у бројним градовима нема биралишта, упркос великом интересовању за гласање”.

Ђорђевић је оценио је да је приговор правно неутемељен, док је члан РИК-а Иван Шебек истакао је да је Комисија само преписала одлуку Министарсва спољних послова, не узевши у обзир да је распоред бирача такав да на неким бирачким местима гласа и 4.000 људи.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Већина грађана на четири референдума у Словенији подржала предлоге владе

Published

on

By


Већина гласача у Словенији данас је подржала решења која је предложила влада на сва четири референдума, показују први, непотпуни резултати Државне изборне комисије након пребројавања око трећине гласова.

На једином обавезујућем референдуму који је данас одржан, око 53 одсто грађана је гласало за закон о измени правила о парламентарној истрази, који су противници назвали “политичком полицијом”, док је 47 одсто било против, преноси СТА.

Истовремено, већина од скоро 55 одсто гласала је за укидање обавезне претплате која представља главни извор финансирања јавног сервиса РТВ Словенија, наспрам око 45 одсто оних који су гласали против.

Више од 64 одсто гласало је за увођење обавезног рада као услова за примање социјалне помоћи, док је скоро 36 одсто било против, а скоро 59 одсто подржало је укидање права гласа на локалним изборима за држављане земаља ван Европске уније, наспрам 41 одсто грађана који су гласали против.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.