• February 27, 2024

Масовна убиства, протести, тензије на КиМ, избори – шта је све обележило 2023. у Србији

ЈАНУАР – На Бадњи дан 2023. године дечак Стефан Стојановић (11) и младић Милош Стојановић (21) рањени су у Готовуши код Штрпца када је на њих из возила у покрету пуцао локални Албанац. Један од рањених рекао је да су нападнути док су ишли по бадњак. Косовска полиција ухапсила осумњиченог за пуцњаву, а он се брани са слободе.

Од 1. јануара, плате у јавном сектору биле су повећане за 12,5 одсто, док су пензије биле увећане за 12 процената. Такође, минимална зарада је повећана за 14,3 одсто, односно на 40.020 динара.

ФЕБРУАР – Други месец 2023. године обележили су разговори Београда и Приштине у Бриселу уз посредство европског комесара за спољну политику Жозепа Бореља и специјалног изасланика ЕУ за дијалог Мирослава Лајчака. Борељ је оценио  да су председник Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти показали одговорност и да су се сагласили да примене план ЕУ о нормализацији односа Београда и Приштине. До последњег дана фебруара спекулисало се шта се заправо налази у европском предлогу за нормализацију односа Београда и Приштине када је објављен текст декларације.

МАРТ – Постигнут је договор у Охриду, где су се састали председник Александар Вучић и премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти уз посредство европског комесара за спољну политику и безбедност Жозепа Бореља и специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака.

“Постигли смо некакав договор, неколико тачака ће постати део договора за обе стране и за Београд и Приштину“, рекао је тада Вучић после маратонских разговора. Договор су поздравили челници ЕУ, али и САД.

Председник Вучић је појаснио да се не ради ни о каквом документу јер није потписан, али да ће Србија радити на имплементацији свега што је договорено, али и да нема преласка “црвених линија“. Поновио је да то за Србију подразумева да нема говора о чланству у Уједињеним нацијама за такозвану државу Косово, као ни у организацијама, институцијама и агенцијама УН и да нема признања. 

У марту је забележена и највиша стопа инфлације. Народна банка Србије је средином овог месеца саопштила да је међугодишња инфлација 16,2 одсто, док је раст цена хране и енергената и даље чинио око две трећине укупне инфлације. Посматрано у односу на март 2022. године, до марта одлазеће године цене хране и безалкохолних пића порасле су, према подацима Републичког завода за статистику, за 25,4 одсто.

АПРИЛ Овај месец обележило је привођење, али и рањавање Срба на КиМ. Милан Јовановић из Звечана рањен је хицима из ватреног оружја код Бистричког моста на путу Лепосавић–Косовска Митровица. Због овог напада суспендована су четворица косовских полицајаца. Додађај је додатно узнемирио Србе на северу КиМ који су организовали протестни марш.

У четири општине на северу Косова и Метохије одржани су ванредни локални избори, које је организовала Приштина које су Срби игнорисали. Гласали су само Албанци. Према подацима приштинске централне изборне комисије, гласало је 1.567 бирача од укупно 45.095, односно 3,47 одсто. Срби су изразили колективни бојкот и тиме, како су рекли, послали поруку да не пристају на наметнута решења. Без обзира на излазност албански кандидати за градоначелнике су прогласили победу.

У априлу је отворена прва деоница Моравског коридора од Појата до Макрешана, а план је да тај ауто-пут повеже Расински, Рашки и Моравички округ.

МАЈ – Два страшна масовна убиства обележила су не само овај месец, него и целу годину. Незапамћени догађај у ОШ “Владислав Рибникар” 3. маја у којем је тринаестогодишњи дечак пуцао на своје другаре и убио осам ученика и чувара школе, а још шесторо деце и наставница су повређени. Још једна девојчица касније је подлегла повредама. Дечак је одмах приведен, али по нашем закону он не може кривично одговарати, јер је у тренутку извршења кривичног дела имао мање од 14 година. Отац дечака је ухапшен и против њега, као и мајке у току је судски поступак. Цела Србија била је затечена овим догађајем, проглашена је тродневна жалост, а предложено је и десет мера како да се оваква трагедија више не понови.

Грађани су били још увек у стању шока када се у ноћи између 4. и 5. маја догодило још једно масовно убиство у Општини Младеновац. Урош Б. је пуцао из аутоматског наоружања на мештане села Мало Орашје и Дубона и убио осаморо њих, а ранио 14 људи. После потере нападач је ухапшен у околини Крагујевца. Сви убијени и рањени су млади људи. Нападач, чије суђење је у току, у тренутку извршења дела имао је 21. годину. Због овог догађаја ухапшени су и неки чланови његове породице.

Као одговор државе на ове догађаје уследила је акција разоружавања грађана Србије, у којој су сви могли да предају нелегално оружје које поседују без одговора на питање одакле им. 

Први протест “Србија против насиља” испред Скупштине Србије одржан је 8. маја. Окупљени су тада изнели више захтева, између осталог, моменталну смену свих чланова Регулаторног тела за електронске медије и министара унутрашњих послова и просвете, као и директора Безбедносно-информативне агенције. Поред тога, тражено је хитно укидање емитовања ријалити програма и емисија које промовишу насиље, агресију и неморал на телевизијама са националном фреквенцијом. Протест је завршен шетњом до Владе Србије. Грађани су се окупили и у Новом Саду и Краљеву. Протести под овом паролом настављени су сваке седмице и током лета, а грађански протест се касније профилисао у политичку организацију која је учествовала на изборима 17. децембра.

Тензије на КиМ су настављене и крајем маја и почетком јуна, након што су на основу свега 3 одсто гласова  јер су изборе Срби бојкотовали,  Албанци  председници општина насилно преузели дужност у општинама на северу КиМ. Срби су протестовали, а дошло је и до сукоба у којима је повређено више десетина грађана. Јаке снаге Кфора разбиле су скуп грађана који су били окупљени испред општине Звечан. Коришћени су сузавац и шок-бомбе. Уследила је реакција окупљених који су узвратили каменицама, флашама и другим предметима. Том приликом најмање 50 особа је повређено

ЈУН – Десетог јуна Србију је посетио немачки канцелар Олаф Шолц. У оквиру турнеје по Западном Балкану састао се са председником Александром Вучићем. Вучић је на заједничкој конференцији за медије рекао да је Шолц донео наду на Западни Балкан, када је реч о евроинтеграцијама, али и истакао да је данас први пут чуо да је услов за то међусобно признање Београда и Приштине.

У јуну су Србију погодиле поплаве, а у чак 56 градова и општина проглашена је ванредна ситуација. Евакуисано је више од 300 људи из поплављених подручја. Поплаве су направиле и значајну штету на инфраструктурним објектима.

Током јуна је стигла добра вест да је Србија изабрана за домаћина реномиране међународне изложбе ЕXPO 2027. Наша земља је била једна од пет кандидата поред САД, Тајланда, Шпаније и Аргентине.

ЈУЛ – Председник Црне Горе Јаков Милатовић 9. и 10. јула боравио је у првој званичној посети Србији од ступања на ту дужност. Током посете састао се са председником Србије Александром Вучићем. Посету Србији завршио је сусретом са патријархом Порфиријем.

А у јулу шира јавност упознала се с новим термином “суперћелијске олује”. Готово апокалиптичне сцене гледали смо широм наше земље у више наврата у јулу. Неколико особа је погинуло услед последица невремена, а грађани су морали и да буду евакуисани. Оштећене су куће и објекти, а и било је проблема у фунционисању саобраћаја.

У јулу је отворена прва деоница “ауто-пута мира” од Ниша до Мерошине, а тај пут ће, када изградња буде завршена, повезати Ниш и Мердаре.

АВГУСТ – У августу месецу традиционално најмање догађаја у Србији, ипак нису изостала нова хапшења Срба на Косову и Метохији. Полиција је ухапсила Небојшу Виријевића из Лешка, због наводних претњи заменику министра за заједнице и повратак у влади у Приштини Радојици Радомировићу, када је покушао да уђе у општинску зграду у Лепосавићу. У знак подршке Виријевићу одржан је протест грађана.

Од 23. августа се лек против спиналне мишићне атрофије даје у Србији. Уведен је и скрининг за ту болест, а очекује се да ће сваке године бити пет до шест кандидата за лек.

СЕПТЕМБАР – Девети месец 2023. године обележио је оружани сукоб у месту Бањска на Косову и Метохији, током којег је погинуло троје нападача и један припадник косовске полиције. Косовска полиција данима је блокирала то место, а неколико Срба је и ухапшено. Административни прелази Јариње и Брњак данима су били затворени из правца централне Србије.

Милан Радоичић је у писму навео да је са сународницима 24. септембра дошао на север КиМ са намером да охрабри српски народ у пружању отпора Куртијевом режиму и “оствари сан о слободи српског народа“. Он је ухапшен и саслушан, али је пуштен из притвора. Наложено му је и да се сваког 1. и 15. дана у месецу јавља надлежној полицијској станици.

После најаве председника Вучића о почетку акције “боља цена”у продавницама у Србији од средине септембра по нижим ценама могу да се купе основни производа за исхрану, хигијену и кућну хемију.

ОКТОБАР – Председник Србије Александар Вучић боравио је у октобру у посети Кини где је учествовао на трећем форуму “Појас и пут”. Састао се са кинеским председником Си Ђинпингом. Вучић је навео да је потписан рекордан број споразума, а најважнији међу њима је Споразум о слободној трговини. Нагласио је да је тај споразум од историјског значаја за Србију, не само из аспекта економије, већ и са аспекта наше спољнополитичке позиције. 

Отворен је и ауто-пут Рума–Шабац, најзначајнија инфраструктурна инвестиција која спаја Срем и Мачву и уједно је најкраћа саобраћајна веза између Новог Сада и Београда са овим делом западне Србије и Републиком Српском.

Почело је распоређивање 22 магнетне резонанце и 20 мамографа болницама и медицинским центрима широм Србије.

НОВЕМБАР – Указом од 1. новембра председник Србије Александар Вучић  распустио је Народну скупштину и расписао ванредне парламентарне изборе за 17. децембар. Претходно је председник Народне скупштине Владимир Орлић расписао изборе за одборнике скупштина градова и општина. Покрајински избори расписани су петнаестак дана касније.

Тражећи своје захтеве пољопривредници у Србију протествовали су блокирајући саобраћајнице на више локација. Протест је трајао више дана, а удружења пољопривредника су протестовала због лошег положаја у којем се налазе. Тражили су такозвани плави дизел без акцизе, повећање субвенција по хектару на 300 евра као и уређење тржишта – Законом о робној берзи.

ДЕЦЕМБАР – Почетком последњег месеца у години отворена је још једна деоница Моравског коридора у дужини од 10 километара од Макрешана до Кошева.

У децембру је Народна банка Србије саопштила да је инфлација преполовљена у односу на прву половину године и да износи око осам одсто и да се очекује даљи пад стопе инфлације.

После годину и по дана грађани Србије поново су изашли на биралишта. Гласали су на парламентарним, локалним и покрајинским изборима. Највише гласова освојила је владајућа партија СНС, док је другопласирана била коалиција “Србија против насиља”. У парламент је ушло десет листа од којих пет већинских и пет мањинских.

Више неизвесности било је за Скупштину Града Београда, где ни власт ни опозиција немају већину. Као тас на ваги представљена је странка Бранимира Несторовића Ми глас из народа. Међутим, он се још увек није приклонио ниједној страни што би, ако тако остане, могао бити пут ка понављању београдских избора.

Иако се очекивало да ће избори разрешити политичку ситуацију, то се ипак није догодило. Део опозиције тврди да су избори покрадени и на позив листе “Србија против насиља” организују протесте испред РИК-а тражећи поништавање избора. Потпредседница Странке слободе и правде која је део коалиције Србија против насиља Мариника Тепић у знак протеста се одлучила на штрајк глађу.

Недељу дана по завршетку гласања представници СПН-а  покушали су да уђу у зграду Скупштине Града Београда и са балкона се обрате грађанима. Неколицина окупљених покушала је на силу да уђе у зграду и том приликом поломила стакла на улазним вратима и околним прозорима. Интервенисала је полиција, а приведено је више лица.

Претпоследњи дан године обележио је протест код Теразијске чесме на иницијативу “ПроГласа”. На том скупу се, после 13 дана штрајка глађу, накратко појавила Мариника Тепић која је одмах потом пребачена је у болницу на интензивну негу. Протест је завршен шетњом до Уставног суда где су окупљени затражили поништавање избора.

У истом дану одржани су и поновљени избори на више од 30 бирачких места за народне посланике и на три за Скупштину града Београда. На поновљеном гласању листа око Српске напредне странке освојила је највише гласова. Избори ће се поновити и на још осам бирачких места другог дана 2024. године.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Vinkmag ad

Admin

Read Previous

Ljubavni horoskop za januar 2024. – WANNABE MAGAZINE

Read Next

РИК одбио приговоре листе “Србија против насиља”