У саопштењу “Србија центра” наводи се да формално распоређивање бирача на постојећа бирачка места не значи да им је гласање заиста доступно.

Како се истиче, поједини грађани морају да путују на велике удаљености, сносе значајне трошкове, па чак и одлазе у другу државу како би остварили бирачко право.

Као примере наводе бираче из Словачке, који су упућени на гласање у Беч, као и грађане Ванкувера, Калгарија, Едмонтона и Винипега, распоређене на бирачко место у Торонту.

Приговором се тражи поништавање спорних одредаба одлуке и доношење нове, којом би се омогућило приступачније гласање, укључујући отварање додатних бирачких места тамо где за то постоје услови.

Коалиција тражи и да РИК утврди број пријављених бирача, могућности њиховог доласка на гласање и разлоге због којих нису одређена ближа бирачка места, као и да грађане благовремено обавести о променама.

Представници “Европске Србије” у РИК-у подржавају и све раније поднете приговоре на одлуке о бирачким местима и времену гласања у иностранству.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

У Панами, где су земљотреси те јачине ретки, снимци панамских телевизија приказују старије становнике који плачу на улицама, док земљу погађају слабији накнадни потреси.

Епицентар је био у близини руралног насеља Ла Питалоса, у слабо насељеном делу покрајине Ерера, уз пацифичку обалу. Потрес се осетио и у Сан Хозеу, главном граду суседне Костарике, јавља Ројтерс.

Омар Смит, директор панамске службе цивилне заштите, рекао је локалној телевизији Телеметро Репорта да су последице забележене у Читреу, главном граду покрајине Ерера, као и дуж обале у покрајини Лос Сантос.

Оштећења на зградама

Снимци које је објавио лист Ла Пренса приказују срушени торањ историјске зграде и више урушених балкона на стамбеној згради у Пенономеу, граду између епицентра и Панама Ситија.

У главном граду привремено је обустављен саобраћај на две линије метроа из безбедносних разлога, саопштио је оператер. Министарство просвете Панаме наложило је затварање школа у целој земљи.

Амерички систем за упозоравање на цунами саопштио је да у наредна три сата постоји опасност од таласа цунамија дуж делова обала Панаме, Колумбије, Костарике, Еквадора, Перуа, Никарагве, Гватемале, Салвадора и Мексика.

Упозорење на опасност од цунамија издато је и за Хаваје, док је морнарица Чилеа такође објавила упозорење.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Одлука ће у складу са законом бити објављена у Службеном гласнику Републике Србије најкасније 15 дана пре дана гласања, односно најкасније до 9. октобра. 

Председник РИК Владимир Димитријевић рекао је да се редослед изборних листа на збирној изборној листи утврђује се према редоследу којим су проглашени. 

Прва проглашена изборна листа за ванредне парламентарне изборе и прва на Збирној листи је листа коалиције окупљене око Српске напредне странке која носи назив ”Александар Вучић – Уједињена Србија”.

Друга је изборна листа је “Ивица Дачић – Фактор стабилности” коалиције Социјалистичке партије Србије, Јединствене Србије, Социјалдемократске партије Србије и Зелених Србије.

Под редним бројем три је изборна листа “Студентска листа – Студенти побеђују”.

Четврта на Збирној изборној листи је изборна листа коалиције окупљене око Санџачке демократске партије (СДП) и Црногорске демократске партије (ЦДП) под називом “Расим Љајић – Људски СДП/ЦДП”, а та листа има статус мањинске листе.

Пета је изборна листа “Савез војвођанских Мађара – др Балинт Пастор” која на изборима, такође, учествује као листа националне мањине. Статус мањинске листе има и изборна листа Странке правде и помирења (СПП) која носи назив “Усаме Зукорлић Покрет за уједињење” и шеста је на Збирној изборној листи.

Седма је изборна листа “Руска странка Србија у БРИКС-у – Слободан Николић”, која ће на изборима, такође, учествовати као листа националне мањине.

Осма проглашена је изборна листа коалиције Аутентична десница – Нови ДСС – Монархисти, која носи назив “Аутентична десница – др Милош Јовановић – Нови ДСС – Монархисти, Српска коалиција – Нада, Национално демократска алтернатива, Нова демократска странка Србије, Покрет за Краљевину Србију, Одважно српски”.

Под бројем девет је изборна листа “Европска Србија: Мариника Тепић, Здравко Понош, Странка слободе и правде, Србија центар срце, Солидарност, Самоодбрана, Ослобођење”.

Под бројем 10 је изборна листа “СДА Санџака – Чувари Санџака”, коју је поднела Странка демократске акције Санџака (СДА). На њој је 35 кандидата и листа има положај изборне листе националне мањине.

Изборна листа “Богољуб Карић – Покрет снага Србије – БК” је под бројем 11, док је под бројем 12 изборна листа “Либерално зелена странка – за слободну и чистију Србију”.

Тринаеста изборна листа је “Бирам правду-бирам будућност-коалиција Снага- проф. др Ферид Булић-Василиос Провелегиос-Странка будућности и развоја-Грађанска странка Грка Србије”, а ова листа има статус мањинске листе.

Под бројем 14 је изборна листа “Странка руско-српског јединства-Руси и Срби браћа заувек”, која такође има статус мањинске листе и на њој је 15 кандидата.

Под бројем 15 је изборна листа “Ћале, ово је за тебе-Петар Ђурић-премијер Србије” на којој је девет кандидата, а под бројем 16 је  изборна листа “Владимир Гајић-Алтернатива за Србију-Народна странка, Бунт-Права Србија”.

Под бројем 17 је изборна листа “Албанска коалиција” коју чине Партија за демократско деловање, Алтернатива за промене, Демократска партија, Демократска партија Албанаца, Покрет за демократски процес, Покрет за реформе, Демократска унија Албанаца. Листа има положај изборне листе националне мањине, а на листи је 10 кандидата.

Под бројем 18 је изборна листа словачке националне мањине “Мајка Србија-Груда”.

Димитријевић је рекао да статистичка анализа изборних листа за ове парламентарне изборе на основу 18 проглашених листа показује да је укупно предложено 2.418 кандидата и додао да је седам листа на изборе иду са максималним бројем од 250 кандидата за посланике Скупштине Србије. 

“То су листа ‘Александр-Вучић-Уједињена Србија’, листа Ивице Дачића, Студентска листа, листа Расима Љајића, Савез војвођанских Мађара, Аутентична десница др Милоша Јовановића и листа Богољуба Карића. Дакле, свако од њих има тачно 250 имена”.

Додао је да другу групу чине листе које имају мање од 250 кандидата, “Европска Србија” Маринике Тепић и Здравка Поноша са 248 кандидата, листа Усаме Зукулића са 181 кандидатом и мање листе: Владимир Гајић Бунт са 50 кандидата, Либерално-зелена странка са 45 кандидата, СДА Санџака 35, Мајка Србија Груда 28, Руска странка 25, Коалиција Снага са 22 кандидата, Руско-српско јединство 15, Албанска коалиција 10, и на крају најмања листа “Ћале ово је за тебе” са девет кандидата. 

Када је реч о старосној структури, Димитријевић је рекао да просечан кандидат за посланика за на предстојећим изборима, има 46,3 година – најмлађи кандидат на свим листама има 18, а најстарији 85 година.

Према његовим речима најмлађу листу у Србији има листа “СДА Санџак – Чувари Санџака”, њихов просек је само 36,9 година, што је за скоро 10 година млађе од републичког просека.  Одмах иза њих је листа “Ћале ово је за тебе” са просеком 38,7 година кандидата и листа Расима Љајића са 39,6. 

“На другој страни, најстарију листу има ‘Мајка Србија Груда’ са просеком 57,2 године, затим Владимир Гајић Бунт 52,9 и Студентска листа”, навео је Димитријевић.

Он је додао да испод 30 година на свим листама заједно има 262 кандидата што је свега 10,6 одсто од укупних 2.418. 

“Највише младих испод 30, има листа Зуколића, чак 48, затим Расима Љајића 35 и СНС 32. Најмање младих има ‘Груда’ и ‘Гајић Бунт’, две листе немају ни једног кандидата млађег од 30”, навео је Димитријевић.

Највећа старосна група на овим изборима су људи од 40 до 49 година.

“Њих има 677 на свим листама, или неких 28 одсто, заједно са групом од 50 до 59 година која има 534 кандидата. То чини половину свих кандидата у Србији. Дакле, можемо да закључимо да изборе “носе” људи од 40 до 59 година, у већини”, рекао је Димитријевић.

Што се тиче полне структуре, од 2.418 кандидата, 1.134 су жене и 1.284 мушкарци, односно жене чине 46,88 одсто кандидата, мушкарци 53,5 одсто.

Председник РИК-а нагласио је да све листе испуњавају законску квоту од свакако 40 одсто мање заступљеног пола. 

“Рецимо, листа ‘Богољуб Карић’ има 60 одсто жена, од 250 кандидата 150 су жене. То је једина листа у Србији где су жене већина. Следи ‘Руска странка’ са 56 одсто жена”, навео је Димитријевић.

Додао је да листа “Уједињена Србија” има 44 одсто жена, односно 110 од 250 кадидата, “Ивица Дачић-Фактор стабилности” тачно 40 одсто, “Европска Србија” 41,2 одсто жена кандидата за посланике. 

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html