Connect with us

Novosti

Две године рата у Украјини – какво је стање на ратном, а какво на политичком пољу

Published

on

Какво је стање сада на терену? Украјинске снаге су се повукле из Авдејевке и каже се да је то прва велика победа Руса после Бахмута. Међутим, професор Филозофског факултета Александар Животић сматра да је то Пирова победа.

“Ако се узме у обзир колико су дуго трајале борбе за Авдејевку, да су се у њеном ширем рејону оне водиле готово пуних десет година, да су се изузетно јаким интензитетом водиле борбе последњих неколико месеци, да је резултат напредовања неколико километара у урбаној зони, односно неких 29 квадратних километара све укупно, а да је све то плаћено заиста великим и људским и материјалним губицима. Сама чињеница да је током борбе за Авдејевку отупела ударна оштрица руских снага на том правцу, говори да ће тај успех веома тешко експлоатисати у неком даљем смислу”, објашњава Животић.

Истиче и да се то видело и претходних неколико дана, с обзиром да је поново дошло до одређеног застоја када су се руске снаге приближиле раније припремљеним украјинским положајима.

Кажу да недостатак муниције на украјинској страни и јачина руских утврђења заправо тера украјинску војску на одбрамбену стратегију. Животић каже да је за ширу офанзиву, озбиљније и замашније офанзивне операције свакако потребна, поред доста артиљеријске муниције, и снажнија подршка из ваздуха.

“Обећани ловачки авиони са Запада још нису стигли, с обзиром да је то потребан доста дуг период за преобуку пилота, тако да у наредних шест до седам месеци са украјинске стране заиста нема видљивијег потенцијала за покретање замашнијих офанзивних операција, што не значи да неће бити оних локалног карактера”, додаје Животић.

Са друге стране, додаје, ни са руске стране не видимо неке предзнаке да би могао да се деси неки јачи удар.

“Тако да можемо да очекујемо у наредним месецима померања, онако како би војници рекли, пре свега на неком тактичком нивоу”, указује Животић.

На питање који проценат територије држе руске снаге, Животић каже да је то тешко израчунати зато што се ситуација мења из дана у дан с обзиром на мања померања и на једној и на другој страни.

“То је отприлике негде око 18 до 20 процената украјинске територије, зависи како се рачуна и да ли се онај део који су држале проруске снаге до почетка овог рата рачуна у ту територију или не”, рекао је Животић.

Поручио је и да је до највеће динамике на бојишту дошло током прве године рата.

“Од новембра 2022. немамо већих померања. Дакле, имамо током украјинске офанзиве летос нека померања неких 500 квадратних километара све укупно, али без дубљег оперативног продора. Са руске стране имамо померање у рејону Соледара, Бахмута, Авдејевке, Маринке – што је доста мање у том површинском смислу од ових померања. Али све заједно у односу на прву годину када смо гледали врло широке операције, ми од тада просто не сведочимо, то је већ петнаестак месеци, неким интензивним борбеним дејствима”, објашњава Животић.

Прибићевић: Простор за дипломатију увек постоји

Некадашњи амбасадор у Немачкој и Великој Британији Огњен Прибићевић каже да ће конфликт између Запада и Русије сигурно трајати годинама с обзиром на тежину и на факторе који на њега утичу.

Према његовим речима, прва и најважнија ствар јесте како доћи до компромиса. 

Кључна детерминанта овог сукоба, каже Прибићевић, јесте да ниједна страна не сме да изгуби.

“Русија овај рат не може да изгуби, Путин је више пута рекао да Русија не може да дозволи да изгуби и да уколико до те ситуације дође, биће принуђена да употреби сво оружје са којим располаже. Врло је ту јасан став Русије“, рекао је Прибићевић.

Са друге стране, указује, САД као водећа сила Запада исто тако не могу да дозволе оно што су дозволиле у случају Вијетнама.

“Америка је била поражена, изашла је, али није озбиљно довела у питање своју позицију доминантне светске суперсиле. Сада је друго време, и то је можда најважнија карактеристика да овај свет није униполаран“, рекао је Прибићевић.

Америка је, наводи, на неки начин проћердала своју победу у Хладном рату, створен је један мултиполаран свет и отуда она не може да изгуби овај рат.

Наравно, каже, ту су и амерички избори, који ће свакако утицати на даљи исход рата.

“Врло је занимљива изјава Путина где се он директно умешао у америчке изборе подржавајући Бајдена. Наравно да је у интересу Москве да победе републиканци, наравно да је Трамп оберучке прихватио поклон од Бајдена и одмах сутрадан рекао да је сасвим разумљиво да Путин подржава Бајдена зато што уколико остане на власти он ће Украјину испоручити Русима“, рекао је Прибићевић.

Истакао је да то показује колико је тај политички говор отишао у правцу који наука с правом “време после истине“ .

“Заправо то су трикови и разни начини да се постигне супротан ефекат од оног што се чини да желиш постићи“, рекао је Прибићевић.

Указао је да простор за дипломатију увек постоји и тај простор је, како каже, управо у томе да овај рат страховито исцрпљује и једну и другу страну.

Недељковић: Ратна економија Русије одржива на краће стазе, следи неминовни пад

Декан Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) Милан Недељковић каже док год су стране у рату у стању да финансирају сукоб он ће трајати. Како додаје, ако дође до суочења са недостатком средстава и успоравања економије – ићи ће се на неки договор.

На то како се предлог Естоније да чланице НАТО-а издвајају 0,25 одсто буџета за Украјину може одразити на њихову економију, Недељковић каже да тај утицај може бити позитиван за државе са сопственом војном индустријом, као што су САД или Немачка, које тиме могу поправити стање своје привреде.

Са друге стране, оне које је немају биће оптерећене таквим издвајањима.

Сматра да приведа Русије у кратком року може да издржи ратна издвајања од 6 до 8 одсто БДП-а.

“Увећани издаци за војну инустрију позитино су утицали на економију у протеклој години, јер сви сектори који су повезани са њом као што су добављачи сировина такође су имали користи”, додао је Недељковић.

Такође, како наводи, растао је и сектор грађевинарства, а због раста плата у Русији порасла је и потрошња.

Међутим, указао је негативне стране као што су раст инфлације и високе референтне каматне стопе од 16 одсто. “Чињеница је да то не може да потраје дуже од пар година, јер неминовно следи пад.”

На питање колико се санкције одражавају на друге гране руске привреде, Недељковић каже да се види велики пад у сектору транспорта и аутоиндустрије.

Наглашава да ће се негативни ефекти тек одразити. “Велики је одлив вискообразованих у иностранство што негативно утиче на одрживост привреде, а спољна трговина је опала за 25 одсто”, објашњава декан ФЕФА.

Сарадњу у оквиру БРИКС-а, Недељковић види као нужност за Русију, будући да су јој врата ка Западу затворена.

Сматра да БРИКС то не може надоместити, али указује да фирме у Русији сада могу издавати корпоративне обвезнице у јуанима што је, како истиче, до пре само три године било немогуће.

“Овом конфликту се не назире крај”

Професор Животић каже да је сасвим јасно да се овом конфликту не назире крај, да ће он чак у одређеним сегментима највероватније бити и нешто шири, можда чак и интензивнији.

“Све то је има сврху пре свега промене слике опасности на западној хемисфери, односно привикавања западних друштава на једну сасвим другачију, не друштвену, већ суштински историјску ситуацију. Ако узмете у обзир све изјаве које се појављују у последње време, ако узмете у обзир најаве да ће издвања за одбрану бити све већа, да ће помоћ Украјини сада прећи у једну другачију фазу, не фазу која подразумева ад хок пакете помоћи, већ различите заједничке пројекте”, рекао је Животић.

Указао је да ће се многе земље додатно задужити.

“Видите да се ствара посебно осећање, расположење које говори у прилог томе да се рачуна на један дуготрајни конфликт. Да ли ће он бити хладног или такозваног топлог карактера, то је сад питање за неку другачију опсервацију, али је чињеница да се тренутно у Европи размишља на такав начин”, поручио је Животић.

Са друге стране, и Русија повећава свој војни буџет.

“Сада је отприлике руско издвајање за одбрану око 8 одсто бруто националног дохотка, а тај војни буџет је вишеструко увећан, мада је он реално много већи. Јер на Западу када видите војни буџет то отприлике толико, али у Русији постоје различите прилично скривене буџетске ставке које се односе на војну потрошњу”, закључио је Животић.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Помен код споменика “Зашто” – сећамо се 16 радника РТС-а убијених у НАТО бомбардовању 1999. године

Published

on

By

Зграда РТС-а бомбардована је током емитовања вести у два сата и шест минута иза поноћи 23. априла 1999. године. Први пут у историји ратовања погођена је једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ. Тада је на својим радним местима погинуло 16 радника РТС-а.

Животе су изгубили: Јелица Мунитлак – шминкер, Ксенија Банковић – видео-миксер, Дарко Стоименовски – техничар у размени, Небојша Стојановић – техничар мастера, Драгорад Драгојевић – радник обезбеђења, Драган Тасић – електричар, Александар Делетић – дизајнер програма, Славиша Стевановић – техничар у размени, Синиша Медић – дизајнер програма, Иван Стукало – техничар у размени, Дејан Марковић – радник обезбеђења, Милан Јоксимовић – радник обезбеђења, Бранислав Јовановић – техничар мастера, Слободан Јонтић – монтер, Милован Јанковић – прецизни механичар и Томислав Митровић – режисер програма.

Испред споменика “ЗАШТО” у 2.06 и ове године окупили су се чланови породица погинулих радника, колеге и пријатељи, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, представник Министарства информисања и телекомуникација Дејан Стојановић, представник Министарства културе Младен Весковић, градска секретарка за културу Наташа Михајловић Вацић.

На месту на којем се сваке године полажу венци били су генерални директор РТС-а Драган Бујошевић, председник Управног одбора РТС-а Бранислав Кланшчек, представници општине Палилула, представници новинарских удружења УНС-а и НУНС-а, представници синдиката, представници организације “Жене у црном“.

Минутом ћутања одата је пошта убијенима.

У име породица жртава, окупљенима се обратио Мирослав Медић, брат страдалог Синише Медића.

“Двадесет пет година се окупљамо овде да се сетимо страшног злочина који је починио НАТО, одлучивши да први пут у историји ратовања бомбардује једну медијску кућу, смештену у густо насељеном делу града. Без икаквог јасног упозорења запосленима, гађали су зграду Радио-телевизије Србије, не водећи ни једног тренутка рачуна о могућем броју цивилних жртава. Добро су знали да је у овој згради тих ноћи увек било између 150 и 160 људи који су само обављали свој свакодневни посао, нервозно ишчекујући јутро да се врате својим породицама“, рекао је Медић.

Мирослав Медић: НАТО је желео да се у свету чује само њихова верзија

Како је рекао Мирослав Медић, НАТО моћници су тада желели да покажу сву своју моћ, бахатост и некажњивост, хладнокрвно убијајући цивиле и уништавајући привредне и цивилне објекте широм наше земље у тих 78 дана рата који су водили на нашој територији без одобрења Савета безбедности Уједињених нација.

“Тако су одлучили да бомбардују и зграду РТС-а, правдајући тај злочин тако што су говорили да РТС емитује лажне вести и шири пропаганду Милошевићевог режима и има командну улогу у војним операцијама Војске Југославије. То, наравно, није било тачно. У згради РТС-а у то време није било ниједно војно лице нити војна опрема која би се користила за слање команди јединицама војске на терену. У згради РТС-а су били само цивили, техничко особље и новинари, што могу да потврде и страни извештачи који су слали свакога дана своје извештаје из ове зграде“, навео је Медић.

Истакао је да је РТС тада “емитовао само извештаје о злочинима које су чинили албански терористи на Косову и НАТО злочинци широм наше земље“.

“Та истина је оно што их је болело и због чега су добијали критике и у својим земљама. Зато су желели да ућуткају РТС и да се у свету чује само њихова верзија догађаја на терену“, указао је Медић.

Већ 25 година породице убијених постављају питање – ЗАШТО?

Бомбардовањем зграде РТС-а прекинули су програм само на неколико сати.

“Због тога разарање ове медијске куће и убиство недужних цивила није имало никаквог смисла, ефекта, а ни оправдања. Само је нанесена огромна туга и бол за 16 породица које су том приликом изгубили своје најмилије“, рекао је Медић подсетивши на убијене.

Све су то били већином млади људи, добре колеге и нису заслужили да на овако страшан начин изгубе своје животе, рекао је Медић наводећи да њихове породице и данас траже одговор на питање – ЗАШТО?

“Нико од НАТО челника никада није процесуиран нити је одговарао за овај злочин. Међународне новинарске организације су одмах после бомбардовања изјавиле да РТС никако није могао бити легитимни војни циљ и да је у питању класичан ратни злочин. И поред тога Суд за људска права у Стразбуру се огласио ненадлежним у овом случају. Ово и даље остаје злочин без казне“, рекао је Медић.

Породице, како је додао, већ 25 година мучи и питање зашто ништа није учињено да се заштите животи запослених у време ваздушне опасности.

“Зашто нико од одговорних људи у РТС-у није учинио ништа да се људи склоне на сигурно место рада барем ноћу када у згради није било страних новинара? Зашто нико у Савезном министарству одбране није реаговао на непоступање тадашњег директора РТС-а Драгољуба Милановића по наредби број 37, по којој је био обавезан да измести људе и технику на резервно место рада у случају ратног стања?“, упитао је Медић.

Та наредба, подсећа, није извршена и за то је одговарао само тадашњи директор. Остали чија је дужност била да контролишу поступање РТС-а за време ратног стања, нису никада позвани на одговорност, а неки су чак и одликовани.

“Да ли то значи да су и некоме овде биле потребне наше жтрве? Да ли то значи да су наши најмилији били жртвовани? То је оно што нас боли свих ових 25 година. Одговоре на сва ова питања још увек нисмо добили. Жртве још увек траже истину“, поручио је Медић.

Апел да зграда у Абердаревој постане меморијални центар

У име породица, брат убијеног Синише Медића је замолио надлежне да се зграда у којој су радници РТС-а изгубили своје животе и која стоји као опомена и место злочина, коначно претвори у меморијални центар за који идејно решење одавно постоји.

“Хајде да урадимо нешто за страдале у РТС-у , а и за све страдале у бомбардовању 1999. године. Ово би требало да буде јединствени меморијални центар за све жртве бомбардовања 1999. године“, рекао је Медић.

Марија Митровић: Немам право да заборавим

Окупљенима се обратила и новинарка Марија Митровић, која је те ноћи такође била у згради РТС-а, у режији Студија 1.

“Пре 25 година на улазу ме сачекао и Јокса (Милан Јоксимовић) као много пута до тада са оним својим препознатљивим осмехом. Када сам улазила у режију видела сам Ксенију испред, срела сам и Драгана и Славишу и Синишу, али само нисам знала да је то наш последњи поздрав”, навела је новинарка РТС-а.

Како је рекла, неко је сматрао да има право да прекине сву ту лепоту, сву ту младост, све те планове, да циљ оправдава средство.

“Ето неко је имао мало више среће и то је преживео. Мисла сам да ће 25 година донети заборав, да ћу успети да избришем ту ноћ, све оно што се десило. Али, схватила сам да немам право и да ћу док постојим, уз породицу, да чувам сећање и говорим о томе и подсећам. Слава им”, рекла је Марија Митровић.

Бобан Ковачевић: Тешко ми је да поверујем да се то догодило

Бобан Ковачевић, који је читао вести у тренутку када је НАТО бомба погодила зграду РТС-а, каже да ни после 25 година не може да поверује да се то заправо догодило.

“Ми се окупљамо на овај дан, ово јутро, сећамо се наших колега који су изгубили своје животе, а који су само радили свој посао. Није да их се сетимо само на овај дан, често говоримо о њима. Свако има неко своје сећање”, нагласио је Ковачевић.

Како каже, не зна зашто се те ноћи договорио са колегом Жељком Пантелићем да наизменично раде вести баш по том редоследу и како се то догодило.

“Не знам ни зашто те ноћи нисам свратио до шминкернице да се поздравим са Јелицом. Не знам ни зашто колеге камермани Александар Делетић и Драган Станар нису заједно ушли у студио са мном и заједно урадили те вести у два сата. Аца је остао испред студија. Прошло је четврт века, а ми се и даље питамо – зашто? Слава им”, рекао је Ковачевић.

За погибију радника РТС-а до сада је одговарао Драгољуб Милановић, који је 2002. осуђен на десет година затвора због непоштовања наређења Савезне владе, по којем је запослене и технику требало да измести из зграде у Абердаревој улици.

Удружење новинара Србије (УНС), Струковни синдикат Радио-телевизије Србије и Синдикат новинара Србије (СИНОС) поручили су, уочи обележавања 25 година од убиства 16 медијских радника у НАТО бомбардовању РТС-а, да је крајње време да за овај ратни злочин одговарају налогодавци и извршитељи.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Небензја: Политички трик спонзора резолуције о Сребреници, може да појача напетости на Балкану

Published

on

By

О актуелним иззовима са којим се Србија суочава због наметања резолуције о Сребреници председник Србије Александар Вучић је разговарао и са сталним представником Руске Федерације при УН Василијем Небензјом.

Замолио га је да и овог пута подржи позицију наше земље приликом одлучивања у УН.

У изјави за српске медије Небензја је рекао да је резолуција политички три коме није циљ међунационално помирење, већ нешто потпуно супротно.

“Разговарали смо о том нацрту резолуције којег су донеле Немачка и још неколико других земаља, о геноциду у Сребреници. Представиле су га бенигно, као нешто са добрим намерама. Али ми сви знамо да је то политички трик коме није циљ међунационално помирење као што је представљено, већ нешто потпуно супротно. Може да појача напетости на Балкану и да има последице какве подносиоци резолуције можда нису ни замислили”, указао је Небензја.

Отварање Пандорине кутије

Небензја је нагласио да Русија неће подржати ту резолуцију као и многе земље чланице УН.

“Ова резолуција отвара Пандорину кутију. Ако се усвоји ова резолуција то би отворило пут другим земљама које имају сличне проблеме да изађу са својим проблемима. И могу вам навести један пример. Немачка, која стоји иза те резолуције, иако технички није оригинални коспонзор, одговорна је за највећи и најокрутнији геноцид у 20. веку, а ту мислим на Други светски рат”, рекао је Небензја.

Због тога, истакао је он, неће се изненадити ако у једном тренутку, уколико се резолуција усвоји, неко, а можда и Русија, изађе са резолуцијом о геноциду од стране нацистичке Немачке над народом Совјетског Савеза током Другог светског рата.

“Србија има сличне проблеме, јер ту је питање геноцида у Првом и Другом светском рату”, рекао је Небензја.

Додао је и да одлука о усвајању резолуције није донета по уставу БиХ.

“Ниједан ентитет у саставу федерације никада није дао сагласност за такву иницијативу.

На седници Савета безбедности УН посвећеној Косову и Метохији Небензја је рекао да се етничко насиље у јужној српској покрајини наставља под окриљем привремених институција у Приштини.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Колосеум под ракетним нападом, објаве израелског шефа дипломатије узнемириле Италијане

Published

on

By

Напад Ирана на Израел је само предигра за оно што читав свет може да очекује од иранског режима ако га не буде зауставио на време, поручио је Кац у јучерашњој објави на друштвеној мрежи Икс.

“Свет треба да дефинише ИРГЦ (Иранску револуционарну гарду) као терористичку организацију и санкционише ирански балистички програм, пре него што буде касно”, навео је Кац у објави, коју су пренели сви италијански медији.

Израелски шеф дипломатије је, истовремено, објавио и видео-снимак, монтажу, на ком је приказан с једне стране, миран живот у Паризу где грађани једу кроасане и пију кафу са погледом на Ајфелов торањ, а с друге стране и шта ће, према његовом мишљењу, ускоро уследити ако се Иран не заустави.

Видео-снимак је објављен на енглеском, француском и хебрејском језику, а уз њега су “таговани” (означени) министри спољних послова Италије, Француске, Велике Британије, Немачке и САД.

Одјеци у Италији

Италијански министар иностраних послова Антонио Тајани се, међутим, успротивио овим објавама и претећим фото-монтажама свог израелског колеге.

“Мислим да не постоји претња иранског напада на Запад. Јасно је да њихов режим прави велике грешке, попут слања дронова Русији и Хезболаху. Потребно је, ипак, спречавати ширење панике, иако смо пријатељи Израела и његово право на постојање не може да буде предмет дискусије”, написао је Тајани на друштвеној мрежи Икс.

Италијанска штампа је објаве израелског министра спољних послова Каца назвала узнемирујућим.

Медији су навели да су објаве изазвале запрепашћење Италијана, посебно због фотографије Колосеума ка коме се креће шест ракета које је лансирао Техеран уз реченице: “Иранске ракете: стижу у град, близу тебе” и “Зауставите Иран пре него што буде прекасно”.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.