Novosti
Дата центри ничу на све стране и гутају струју – како се снабдевају велики играчи
Масовна изградња дата центара довела је на глобалном тржишту до несташице чипова, којих сада нема довољно за телефоне и лаптопове. Кризу додатно компликују непредвидиви потези у царинском рату Америке и Кине.
Ипак, највећи изазов је неутољива потреба за електричном енергијом у дата-центрима, који ће у наредним годинама бити у све већој експанзији.
Јелена Пејковић, директорка у “Шнајдер електрику” и стручњак за дата центре, наводи да је у питању експоненцијалан раст.
“Оно што тренутно видимо у Европи је планирани раст од неких 13 одсто годишње, што значи да ћемо до 2030, 2031. године имати дупло већи капацитет него што имамо данас. Значи, то је заиста један експоненцијалан раст”, истиче Пејковић.
Потпуно супротни приступи у САД и Европи
Иако су сличне прогнозе и са друге стране океана, Америка и Европа определиле су се за потпуно супротне приступе. Председник Трамп врши притисак на велике технолошке компаније да више плаћају за струју.
Са друге стране, Немачка и Велика Британија нуде попусте и субвенције, настојећи да привуку инвестиције у област вештачке интелигенције, у којој Европљани каскају за Американцима и Кинезима.
Важна разлика у односу на САД јесте да су дата-центри у Немачкој обавезни да половину електричне енергије обезбеђују из обновљивих извора.
Велики играчи праве своје електране
Код великих играча, све је јача тенденција да дата центри имају свој извор струје – ветропаркове, соларне, гасне, па чак и нуклеарне електране.
Жељко Марковић, стручњак за енергетику, истиче да је на Западу то већ уобичајено.
“То је постало одомаћено у западном свету, Build Your Own Production. Значи, изградите сопствену производњу, па изволите градите центар”, каже Марковић.
Како дата центри могу и да нас снабдевају енергијом
Мада им недостаје струје, на претек имају топлоте коју производе велики рачунари. Зато дата центри могу бити и снабдевачи енергијом.
“Дата центар онда није произвођач електричне енергије у смислу да ће он директно упумпавати електричну енергију у мрежу, али онда дата центри постају на неки начин локални произвођачи корисне енергије, у овом смислу топлотне, грејаће се тиме рецимо градови и самим тим се смањује оптерећење на целокупан систем”, наводи Пејковић.
Изградња нових центара у Србији
У Србији, највећи дата центри су у Крагујевцу и Београду.
Најављено је њихово проширење, али и изградња нових у Нишу и Новом Саду.
“Цела привреда и државна управа се ослањају управо на то. Тако да они постају критична инфраструктура и у том смислу да морамо имати стално њихово напајање”, каже Марковић.
Иако ће дигитална економија и вештачка интелигенција бити главни кривци за веће енергетско оптерећење у наредним годинама, могли би да донесу и извесно олакшање.
Наиме, производе се све ефикаснији чипови, а вештачка интелигенција већ се користи за рационалније управљање енергетским системима.
Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html
Novosti
РИК прогласио листу “Матица Словачка у Србији” за изборе за савете националних мањина
Чланица РИК-а Јасмина Марковић навела је да је удружење “Матица Словачка у Србији” раније данас поднело РИК-у изборну листу са 23 кандидата за чланове Националног савета словачке националне мањине.
Истакла је да је РИК утврдио да су уз листу предате и 942 правно ваљане изјаве бирача које је подржавају.
“У складу са наведеним, сматрамо да су се стекли сви услови да Републичка изборна комисија прогласи изборну листу ‘Служимо само словачком народу – Матица Словачка у Србији – Јурај Червенак’ за изборе за чланове Националног савета словачке националне мањине”, рекла је Марковић.
Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html
Novosti
РИК одбио приговоре “Европске Србије” и “Студентске листе” на одлуку о одређивању бирачких места у дијаспори
Од присутна 33 члана РИК-а на основу приговора “Европске Србије” је гласало 12, против је био један, уздржан један, а 19 чланова Комисије није гласало.
Потпредседник РИК-а Марко Јанковић саопштио је, након гласања, да приговор није добио потребну већину за усвајање, тако да се приговор сматра одбијеним.
Члан РИК-а и координатор за иностранство Иван Ђорђевић, рекао је, током расправе по овој тачки дневног реда, да је приговор на Одлуку о одређивању бирачких места у иностранству неоснован, истичући да је оспорена Одлука донета у потпуности у складу са процедурама прописаним Законом о избору народних посланика и одговарајућим упутством, а на основу предлога Министарства спољних послова.
Ђорђевић је нагласио да Закон о избору народних посланика и Упутство упућују на искључиву надлежност Министарства спољних послова за предлагање бирачких места у иностранству, без посебних процедуралних услова или смерница које би РИК морао додатно да примењује.
“У складу са правним и чињеничним стањем, констатујем да је оспорена Одлука донета у свему у складу са процедурама прописаним Законом о избору народних посланика и одредбама Упутства које уређују измене и допуне Одлуке о одређивању бирачких места, члан 11, а на основу предлога Министарства спољних послова као законом овлашћеног предлагача, од 7. октобра , која је сачињена у складу са наведеним прописима”, рекао је Ђорђевић.
Поводом навода из приговора да је за оцену доступности гласања неопходно процењивати и стварну удаљеност бирачког места од места боравишта бирача, Ђорђевић је објаснио да је приступачност бирачких места дефинисана искључиво у смислу физичких и комуникацијских услова на самој локацији попут прилаза без препрека, паркинг места за особе са инвалидитетом, улаза у равни са тротоаром и одговарајуће вертикалне комуникације у објекту.
“Из наведеног проистиче закључак да процена приступачности бирачког места не подразумева процену адекватности просторне удаљености бирачког места од адресе пребивалишта, односно боравишта бирача”, рекао је Ђорђевић.
Указао је да “чињеница да се бирачка места у иностранству по правилу одређују у дипломатско-конзуларним представништвима неминовно подразумева да многи бирачи морају да пређу значајан пут и издвоје финансијска средства како би гласали, али да су законодавац и упутство процену те удаљености ставили у надлежност Министарства спољних послова”.
Одбацио је и наводе да је у иностранству могуће одредити бирачко место са мање од 100 бирача, објаснивши да је та законска могућност резервисана искључиво за бирачка места у Србији која одређују локалне изборне комисије уз сагласност РИК-а, док за иностранство таква опција није предвиђена прописима.
“На основу свега наведеног, сматрам да нема основа за закључак да је оспорена одлука незаконита, због чега се приговор у свему треба сматрати неоснованим, у складу с чим сматрам да приговор треба да буде одбијен као неоснован”, рекао је Ђорђевић.
Члан РИК-а Страхиња Божиновић упитао је зашто су поједина места попут Ванкувера изостављена и затражио да се прецизније објасни методологија Министарства спољних послова.
Члан Комисије Софија Мандић изнела је став да РИК треба да добије податке од Министарства спољних послова и да измени одлуку и о начину одређивања бирачких места и о времену гласања у иностранству.
Такође, РИК је одбацио приговор Студентске листе (СЛ) који се односио на распоређивање за гласање бирача у иностранству из градова у којима нису отворена бирачка места, а у којем се износи “да не постоји јасно образложење због чега у бројним градовима нема биралишта, упркос великом интересовању за гласање”.
Ђорђевић је оценио је да је приговор правно неутемељен, док је члан РИК-а Иван Шебек истакао је да је Комисија само преписала одлуку Министарсва спољних послова, не узевши у обзир да је распоред бирача такав да на неким бирачким местима гласа и 4.000 људи.
Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html
Novosti
Већина грађана на четири референдума у Словенији подржала предлоге владе
Већина гласача у Словенији данас је подржала решења која је предложила влада на сва четири референдума, показују први, непотпуни резултати Државне изборне комисије након пребројавања око трећине гласова.
На једином обавезујућем референдуму који је данас одржан, око 53 одсто грађана је гласало за закон о измени правила о парламентарној истрази, који су противници назвали “политичком полицијом”, док је 47 одсто било против, преноси СТА.
Истовремено, већина од скоро 55 одсто гласала је за укидање обавезне претплате која представља главни извор финансирања јавног сервиса РТВ Словенија, наспрам око 45 одсто оних који су гласали против.
Више од 64 одсто гласало је за увођење обавезног рада као услова за примање социјалне помоћи, док је скоро 36 одсто било против, а скоро 59 одсто подржало је укидање права гласа на локалним изборима за држављане земаља ван Европске уније, наспрам 41 одсто грађана који су гласали против.
Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html
-
Lifestyle2 years ago7 saveta da vaš veš uvek bude beo i očuvan
-
Uncategorized1 year agoDa li se isplati kupovina nove ili polovne bele tehnike?
-
Beograd3 years ago
POZNATI PREVOZNIK PROMENIO IME I VLASNIKA – HOĆE LI BITI IZMENA I U GRADSKOM PREVOZU? – Beograduživo.rs
-
Lifestyle3 years agoRazmišljajte dugoročno i investirajte u novu stolariju
-
Vesti3 years ago
Poziv dobrovoljnim davaocima: Evo gde možete dati krv
-
Vesti3 years ago
Bajden: Ne znam da li bih se kandidovao da to nije učinio Tramp
-
Vesti3 years ago
Ministar Selaković uručio ugovore o finansiranju projekata
-
Beograd3 years ago
NOVČANA POMOĆ ZA JOŠ NEKOLIKO GRUPA GRAĐANA? – Beograduživo.rs
