Одлука ће у складу са законом бити објављена у Службеном гласнику Републике Србије најкасније 15 дана пре дана гласања, односно најкасније до 9. октобра. 

Председник РИК Владимир Димитријевић рекао је да се редослед изборних листа на збирној изборној листи утврђује се према редоследу којим су проглашени. 

Прва проглашена изборна листа за ванредне парламентарне изборе и прва на Збирној листи је листа коалиције окупљене око Српске напредне странке која носи назив ”Александар Вучић – Уједињена Србија”.

Друга је изборна листа је “Ивица Дачић – Фактор стабилности” коалиције Социјалистичке партије Србије, Јединствене Србије, Социјалдемократске партије Србије и Зелених Србије.

Под редним бројем три је изборна листа “Студентска листа – Студенти побеђују”.

Четврта на Збирној изборној листи је изборна листа коалиције окупљене око Санџачке демократске партије (СДП) и Црногорске демократске партије (ЦДП) под називом “Расим Љајић – Људски СДП/ЦДП”, а та листа има статус мањинске листе.

Пета је изборна листа “Савез војвођанских Мађара – др Балинт Пастор” која на изборима, такође, учествује као листа националне мањине. Статус мањинске листе има и изборна листа Странке правде и помирења (СПП) која носи назив “Усаме Зукорлић Покрет за уједињење” и шеста је на Збирној изборној листи.

Седма је изборна листа “Руска странка Србија у БРИКС-у – Слободан Николић”, која ће на изборима, такође, учествовати као листа националне мањине.

Осма проглашена је изборна листа коалиције Аутентична десница – Нови ДСС – Монархисти, која носи назив “Аутентична десница – др Милош Јовановић – Нови ДСС – Монархисти, Српска коалиција – Нада, Национално демократска алтернатива, Нова демократска странка Србије, Покрет за Краљевину Србију, Одважно српски”.

Под бројем девет је изборна листа “Европска Србија: Мариника Тепић, Здравко Понош, Странка слободе и правде, Србија центар срце, Солидарност, Самоодбрана, Ослобођење”.

Под бројем 10 је изборна листа “СДА Санџака – Чувари Санџака”, коју је поднела Странка демократске акције Санџака (СДА). На њој је 35 кандидата и листа има положај изборне листе националне мањине.

Изборна листа “Богољуб Карић – Покрет снага Србије – БК” је под бројем 11, док је под бројем 12 изборна листа “Либерално зелена странка – за слободну и чистију Србију”.

Тринаеста изборна листа је “Бирам правду-бирам будућност-коалиција Снага- проф. др Ферид Булић-Василиос Провелегиос-Странка будућности и развоја-Грађанска странка Грка Србије”, а ова листа има статус мањинске листе.

Под бројем 14 је изборна листа “Странка руско-српског јединства-Руси и Срби браћа заувек”, која такође има статус мањинске листе и на њој је 15 кандидата.

Под бројем 15 је изборна листа “Ћале, ово је за тебе-Петар Ђурић-премијер Србије” на којој је девет кандидата, а под бројем 16 је  изборна листа “Владимир Гајић-Алтернатива за Србију-Народна странка, Бунт-Права Србија”.

Под бројем 17 је изборна листа “Албанска коалиција” коју чине Партија за демократско деловање, Алтернатива за промене, Демократска партија, Демократска партија Албанаца, Покрет за демократски процес, Покрет за реформе, Демократска унија Албанаца. Листа има положај изборне листе националне мањине, а на листи је 10 кандидата.

Под бројем 18 је изборна листа словачке националне мањине “Мајка Србија-Груда”.

Димитријевић је рекао да статистичка анализа изборних листа за ове парламентарне изборе на основу 18 проглашених листа показује да је укупно предложено 2.418 кандидата и додао да је седам листа на изборе иду са максималним бројем од 250 кандидата за посланике Скупштине Србије. 

“То су листа ‘Александр-Вучић-Уједињена Србија’, листа Ивице Дачића, Студентска листа, листа Расима Љајића, Савез војвођанских Мађара, Аутентична десница др Милоша Јовановића и листа Богољуба Карића. Дакле, свако од њих има тачно 250 имена”.

Додао је да другу групу чине листе које имају мање од 250 кандидата, “Европска Србија” Маринике Тепић и Здравка Поноша са 248 кандидата, листа Усаме Зукулића са 181 кандидатом и мање листе: Владимир Гајић Бунт са 50 кандидата, Либерално-зелена странка са 45 кандидата, СДА Санџака 35, Мајка Србија Груда 28, Руска странка 25, Коалиција Снага са 22 кандидата, Руско-српско јединство 15, Албанска коалиција 10, и на крају најмања листа “Ћале ово је за тебе” са девет кандидата. 

Када је реч о старосној структури, Димитријевић је рекао да просечан кандидат за посланика за на предстојећим изборима, има 46,3 година – најмлађи кандидат на свим листама има 18, а најстарији 85 година.

Према његовим речима најмлађу листу у Србији има листа “СДА Санџак – Чувари Санџака”, њихов просек је само 36,9 година, што је за скоро 10 година млађе од републичког просека.  Одмах иза њих је листа “Ћале ово је за тебе” са просеком 38,7 година кандидата и листа Расима Љајића са 39,6. 

“На другој страни, најстарију листу има ‘Мајка Србија Груда’ са просеком 57,2 године, затим Владимир Гајић Бунт 52,9 и Студентска листа”, навео је Димитријевић.

Он је додао да испод 30 година на свим листама заједно има 262 кандидата што је свега 10,6 одсто од укупних 2.418. 

“Највише младих испод 30, има листа Зуколића, чак 48, затим Расима Љајића 35 и СНС 32. Најмање младих има ‘Груда’ и ‘Гајић Бунт’, две листе немају ни једног кандидата млађег од 30”, навео је Димитријевић.

Највећа старосна група на овим изборима су људи од 40 до 49 година.

“Њих има 677 на свим листама, или неких 28 одсто, заједно са групом од 50 до 59 година која има 534 кандидата. То чини половину свих кандидата у Србији. Дакле, можемо да закључимо да изборе “носе” људи од 40 до 59 година, у већини”, рекао је Димитријевић.

Што се тиче полне структуре, од 2.418 кандидата, 1.134 су жене и 1.284 мушкарци, односно жене чине 46,88 одсто кандидата, мушкарци 53,5 одсто.

Председник РИК-а нагласио је да све листе испуњавају законску квоту од свакако 40 одсто мање заступљеног пола. 

“Рецимо, листа ‘Богољуб Карић’ има 60 одсто жена, од 250 кандидата 150 су жене. То је једина листа у Србији где су жене већина. Следи ‘Руска странка’ са 56 одсто жена”, навео је Димитријевић.

Додао је да листа “Уједињена Србија” има 44 одсто жена, односно 110 од 250 кадидата, “Ивица Дачић-Фактор стабилности” тачно 40 одсто, “Европска Србија” 41,2 одсто жена кандидата за посланике. 

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Дебату је обележила жустра расправа Синише Малог и Дејана Шошкића о економским резултатима током њихових мандата и одговорности за стање у српској економији.

“Први корак који ћемо предузети после избора јесте да преузмемо НИС, односно да преузмемо право прече куповине. Што се тиче цена, није било много утицаја са стране, већ су на њих највише утицале унутрашње прилике, јер је највећи део одлазио на акцизе. Разлика у цени је 54 динара у односу на Северну Македонију. Не постоји ниједан разлог за овако високе цене нафтних деривата и дизела”, рекао је Никезић, кандидат листе “Европска Србија – Мариника Тепић – Здравко Понош”.

Синиша Мали, представник изборне листе “Александар Вучић – Уједињена Србија”, одговорио му је да је просечна плата у Македонији, према његовим подацима, 788 евра, а у Србији 1.030 евра.

“За просечну зараду у Македонији можете да купите 501 литар дизела по њиховим ценама, за просечну зараду у Србији 513 литара дизела”, рекао је Мали.

Навео је и да су, према његовој оцени, економске политике две земље неупоредиве, указујући и на разлике у обиму капиталних инвестиција.

Дејан Шошкић, представник листе “Студентска листа – Студенти побеђују”, навео је да је просечна стопа привредног раста била око 2,6 одсто, уз оцену да Србија заостаје за централном и источном Европом, као и за светским просеком.

Према његовим речима, додатни проблем представља раст дуга јавних предузећа, као и дефицита на нивоу градова и општина.

“Наша земља је економски исцрпљена, а при том нас сврставају у водеће земље по корумпираности и то су све јако лоше околности”, навео је Шошкић.

Јовановић: НИС је пре свега геополитичко питање са економским последицама

Говорећи о ситуацији у Нафтној индустрији Србије, Милош Јовановић, представник листе “Аутентична десница – др Милош Јовановић” оценио је да је реч пре свега о геополитичком питању са озбиљним економским последицама.

“НИС је пре свега геополитичко питање са економским последицама”, рекао је Јовановић.

Како је навео, проблем је проистекао из шире геополитичке ситуације, пре свега рата у Украјини и америчких санкција Русији. Истакао је да је Русија за Србију партнерска и савезничка држава у низу питања која су важна за њене геополитичке интересе.

Никезић критиковао политику владе, Мали: Привреда отпорна на изазове

Душан Никезић, са листе “Европска Србија – Мариника Тепић – Здравко Понош” истакао је да грађане Србије више занима како живе данас, него како су живели у прошлости, оцењујући да су високе цене горива један од фактора који утичу на инфлацију. Критиковао је и инвестициону политику Владе, као и однос према јавном дугу.

“Грађане Србије не занима прошлост, него како живе данас. Министар у техничком мандату Синиша Мали хвали се инвестицијама, а те инвестиције су све преплаћене. Тим инвестицијама, које су вишеструко преплаћене, он се хвали. Говори о стопи јавног дуга која је идентична оној која је била у Аргентини пред банкрот”, рекао је Никезић.

Никезић је истакао да је неопходно улагање у знање и српску привреду.

Синиша Мали је, говорећи о економској политици, истакао да се Србија, како је навео, током претходних десет година показала као отпорна на различите кризе.

“Погледајте само овај графикон, поштовани грађани Србије. Дакле, последњих 10 година, са толиким кризама, имате стабилан девизни курс, никада нижу стопу незапослености и никада већу стопу запослености. То је одговорна политика”, рекао је Мали.

Када је реч о инвестицијама, Мали је навео да Србија издваја значајна средства за капиталне пројекте, поредећи ниво улагања са Северном Македонијом.

Према његовим речима, капиталне инвестиције у Србији ове године износе око 6,5 милијарди евра, док су у Северној Македонији на нивоу од око 650 милиона евра.

Шошкић: Србија је економски исцрпљена, Јовановић: Снага проистиче из економије

Шошкић сматра да Србију очекују озбиљни економски изазови, наводећи да су привредни раст, јавни дуг, инвестиције и корупција међу кључним проблемима са којима се земља суочава.

“Сигурно је да ће бити ефеката које ће бити тешко избећи и није тешко очекивати раст каматних стопа и слично, али је битно какав је наш привредни миље, а он је лош”, рекао је Шошкић.

Говорећи о улози Народне банке Србије и гувернера, Шошкић је рекао да монетарна политика није директно одговорна за отварање радних места.

Када је реч о инвестицијама, Шошкић је оценио да је Србија “једва достигла 25 одсто”, додајући да у структури инвестиција које се тренутно реализују значајан део чине јавне инвестиције у инфраструктуру.

Према његовој оцени, један од проблема је и то што су управо у инфраструктурним пројектима присутни велики ризици од корупције.

Јовановић је оценио да ће способност неке земље да се избори са будућим кризама зависити од снаге њене економије и модела економског развоја.

“Што вам је економија јача и што имате озбиљније промишљен модел економског развоја земље, то ће ваша отпорност бити већа, као и економска и макроекономска стабилност”, поручио је Јовановић.

Шошкић представио програм, Јовановић за смањење јавног дуга

Говорећи о економском програму листе “Студентска листа – Студенти побеђују”, Шошкић је као кључне приоритете навео смањење корупције, престанак партијског запошљавања, јачање економије засноване на знању, смањење трговинског дефицита и подстицање приватних инвестиција.

“Кључна ствар је да престане расипање средстава на корупцију, да престане партијско запошљавање, да будемо економија знања, а не економија јефтине радне снаге, да се смањи трговински јаз и ниска стопа раста”, рекао је Шошкић.

Он је оценио и да је привредни раст у прошлој години био око два одсто, иако је, како је навео, раније било најављено да ће достићи четири одсто.

“Све је то доказ да реформе нису спроведене. Нама је потребна истинита статистика која треба да нас отрезни и покаже где смо”, поручио је Шошкић.

Шошкић је навео и да је кумулативна стопа раста у последњих 14 година износила 39,4 одсто, док је, према његовим речима, јавни дуг у истом периоду повећан за 180 одсто.

Говорећи о економском програму “Аутентичне деснице”, Јовановић је као један од приоритета издвојио смањење јавног дуга.

Навео је да Србија значајан део буџета издваја за камате и сервисирање дуга, што, како је оценио, у кризним периодима може представљати ризик.

“Морамо да радимо на смањењу јавног дуга и то је нешто што је фундаментално важно за аутентичну десницу”, рекао је Јовановић.

“Нема економског развоја без уређене државе”, рекао је Јовановић.

Одговор на критике о економској политици

Мали је током дебате више пута инсистирао да се, како је рекао, у јавности износе проверљиви и тачни подаци.

“Због информисања јавности, мислим да треба да кажемо истину”, рекао је Мали, реагујући на критике других учесника дебате.

Никезић је, пак, најавио да ће специјализована изложба Експо, уколико победи опозиција, бити отказана.

“Не желимо да будемо саучесници у највећој пљачки у историји Србије. То смо рекли у марту 2025. године, када смо упутили допис организаторима Експа у Паризу, да је то само параван и да се уговара без тендерске процедуре. Али они то нису урадили”, рекао је Никезић и додао да је корупција највећи непријатељ Србије данас.

Шошкић је Експо повезао са уређивањем јавних финансија, наводећи да је то предуслов за издвајање новца за здравство и социјална давања.

“Мора да се уведе ред у јавне финансије, тек тада ће бити довољно новца и за здравство и за социјална давања. Треба да имамо јасан консензус да је инвестирање у науку кључна полуга како бисмо избегли замку средње развијености”, закључио је Шошкић.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

“Не знам каква ће бити њихова одлука. Они имају репутацију да је можда не дају људима попут мене”, рекао је Трамп о награди за 2026. годину, коју ће Норвешки Нобелов комитет објавити у петак, преноси Ројтерс.

Од свог повратка у Белу кућу прошле године, Трамп је више пута поновио да заслужује да добије ово престижно признање.

“Време је за то. Био сам веома почаствован што сам је прошли пут примио индиректно од добитнице, која је рекла да нико у историји то не заслужује више од председника Трампа”, рекао је председник САД новинарима у Овалном кабинету.

Лидерка венецуеланске опозиције Марија Kорина Мачадо предала је у јануару своју медаљу Нобелове награде за мир за 2025. годину америчком председнику у тренутку док је тражила подршку САД за своје напоре у Венецуели.

Трамп је рекао да би требало да добије награду након што се укључио у осам глобалних конфликата откако је ступио на дужност прошлог јануара.

Лидери Kамбоџе, Израела и Пакистана изјавили су да су номиновали Трампа, иако не постоји начин да се то провери.

Стране у појединим конфликтима за које Трамп тврди да их је решио оспоравају дипломатску улогу америчког председника, а борбе су поново букнуле у неким од тих региона, укључујући Демократску Републику Kонго и дуж границе између Kамбоџе и Тајланда.

Решење за рат у Украјини измакло је Трампу, који је обећао да ће га окончати првог дана свог другог мандата у Белој кући.

Удари САД и Израела на Иран довели су до седмомесечног конфликта који је пореметио глобално снабдевање енергентима и подигао цене горива пре новембарских међуизбора за Kонгрес.

Папа Лав XIV, Међународни кривични суд и специјални известилац за палестинске територије налазе се међу фаворитима за овогодишњу Нобелову награду за мир, наводи Ројтерс.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html