Connect with us

Novosti

Вучевић: Перспектива чланства у ЕУ главно питање за земље Западног Балкана

Published

on

Вучевић је на панелу “Приступне перспективе Западног Балкана и њихов значај за будућност Европе. Да ли смо у периоду стагнације или изградње новог моментума?”, у оквиру Међународне конференције “Мир и одржив развој”, оценио да је назив панела управо главно питање и за све земље Западног Балкана.

Како је додао, суштина тог питања или одговора лежи у чињеници да је свима доста “празне приче”, као и да су се људи заситили очекивања, али је истовремено поручио је време да се Западни Балкан охрабри и да Европа дâ јасан сигнал.

“Морамо добити конкретан сигнал из Брисела”, поручио је Вучевић уз подсећање да су се могла чути различита мишљења од доносилаца одлука из европских земаља.

Вучевић је истакао и да Србија у потпуности подржава европски пут Западног Балкана и подсетио да је наша држава активна на различитим нивоима када је реч о регионалној сарадњи, али и сарадњи са ЕУ. У том смислу је подсетио на Берлински процес, Брдо Бриони, Отворени Балкан, који је, истиче, показао да земље у региону имају свест о неопходној сарадњи на регионалном нивоу.

Истакао је да је за Србију најтежа тема везана за Косово и Метохију, додајући да би кроз дијалог и искуство институција ЕУ могло да се буде ближе помирењу на терену.

Говорећи о новој методологији за приступ ЕУ, уведеној 2021, навео је да је то добар пример да покажемо ко је спреман да постане пуноправна држава чланица ЕУ.

“Наравно, спремни смо за ЕУ да кроз европски пут ускладимо нашу спољну политику и безбедност. Очигледно да је Поглавље 35 или питање спољне политике и безбедности сада нови политички кредо ЕУ”, казао је Вучевић.

Немам утисак да ће Курти ући у формирање ЗСО

Премијер Вучевић је ракао да је више од сат времена разговора са специјалним представником ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирославом Лајчаком и да је његов утисак да нема ни говора да ће Аљбин Курти ући у формирање Заједнице српских општина.

“То је мој утисак, ја не могу да кажем да је то званична порука Мирослава Лајчака али сам стекао утисак да Куртију не пада на памет да формира ЗСО. До краја ове године нико ни не види план његове активности на формирању ЗСО, да не улазим уопште какав би био садржај те заједнице”, рекао је Вучевић.

Премијер Србије је казао да не може да каже да је оптимистичнији после разговора са Лајчаком или да је добио нека уверавања да Приштина има додатну вољу да смири ситуацију на терену, али је навео да ће Лајчак врло брзо посетити Београд и разговарати са председником Александром Вучићем.

“Веома сам забринут за ситуацију на КиМ, за судбину нашег народа, морамо да чувамо наш народ на КиМ, да му помогнемо а истовремено да будемо стрпљиви да разумемо геополитичке околности, да не наседамо на провокације да нас не увуку у оно што би желели”, поручио је Вучевић.

Он је оценио да је имао важан састанак са специјалним представником ЕУ.

“Важан сусрет са Лајчаком, мислим да он разуме шта се дешава на терену, мени је нејасно да нико не може да изврши притисак на Куртија али дозвољавам да ја немам најбољи преглед ситуације за то што се дешава”, рекао је премијер.

Навео је да су пред Србијом не лаке околности и не лак период.

“Морамо да чувамо државу, да помажемо наш народ на КиМ, да га сачувамо, а да истовремено не угрозимо целу државу Србију, да не будемо увучени у неке сукобе јер би Курти то највише желео и да будемо приказани као негативци”, закључио је Вучевић.

Лајчак: Земље Западног Балкана да искористе тренутак и приближе се ЕУ

Мирослав Лајчак рекао је на конференцији у Атини да је на земљама Западног Балкана да искористе актуелни тренутак који постоји у ЕУ поводом проширења и да се приближе чланству у том европском блоку.

“ЕУ је морала да се бави многим кризама које није предвидела, док се, да будем искрен, регион Западног Балкана и даље бави превазилажењем прошлости, освртањем на ратове у бившој СФРЈ. То траје предуго. Пре три-четири године дошао је нови моментум, али се онда догодио напад на Украјину”, навео је Лајчак.

Истакао је да Брисел тренутно има нови приступ, који се зове се постепено приступање.

“То значи да не морате да чекате да уђете у ЕУ, већ то зависи од вас, односно од вашег напретка у испуњавању поглавља. Тренутно је 53 одсто грађана ЕУ за проширење. Неће све бити лако и ружичасто, европске вредности се морају поштовати. Ово је Западном Балкану позив за буђење и могу да кажем да је ЕУ први пут више ентузијастична него Западни Балкан када је у питању проширење. Али потребне су реформе, између осталог… Могу да кажем да сам оптимиста”, рекао је Лајчак.

У Атини се одржава дводневна међународна конференција која се организује поводом шестогодишњице од потписивања Преспанског споразума.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК прогласио листу “Матица Словачка у Србији” за изборе за савете националних мањина

Published

on

By


Чланица РИК-а Јасмина Марковић навела је да је удружење “Матица Словачка у Србији” раније данас поднело РИК-у изборну листу са 23 кандидата за чланове Националног савета словачке националне мањине.

Истакла је да је РИК утврдио да су уз листу предате и 942 правно ваљане изјаве бирача које је подржавају.

“У складу са наведеним, сматрамо да су се стекли сви услови да Републичка изборна комисија прогласи изборну листу ‘Служимо само словачком народу – Матица Словачка у Србији – Јурај Червенак’ за изборе за чланове Националног савета словачке националне мањине”, рекла је Марковић.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК одбио приговоре “Европске Србије” и “Студентске листе” на одлуку о одређивању бирачких места у дијаспори

Published

on

By

Од присутна 33 члана РИК-а на основу приговора “Европске Србије” је гласало 12, против је био један, уздржан један, а 19 чланова Комисије није гласало.

Потпредседник РИК-а Марко Јанковић саопштио је, након гласања, да приговор није добио потребну већину за усвајање, тако да се приговор сматра одбијеним.

Члан РИК-а и координатор за иностранство Иван Ђорђевић, рекао је, током расправе по овој тачки дневног реда, да је приговор на Одлуку о одређивању бирачких места у иностранству неоснован, истичући да је оспорена Одлука донета у потпуности у складу са процедурама прописаним Законом о избору народних посланика и одговарајућим упутством, а на основу предлога Министарства спољних послова.

Ђорђевић је нагласио да Закон о избору народних посланика и Упутство упућују на искључиву надлежност Министарства спољних послова за предлагање бирачких места у иностранству, без посебних процедуралних услова или смерница које би РИК морао додатно да примењује.

“У складу са правним и чињеничним стањем, констатујем да је оспорена Одлука донета у свему у складу са процедурама прописаним Законом о избору народних посланика и одредбама Упутства које уређују измене и допуне Одлуке о одређивању бирачких места, члан 11, а на основу предлога Министарства спољних послова као законом овлашћеног предлагача, од 7. октобра , која је сачињена у складу са наведеним прописима”, рекао је Ђорђевић.

Поводом навода из приговора да је за оцену доступности гласања неопходно процењивати и стварну удаљеност бирачког места од места боравишта бирача, Ђорђевић је објаснио да је приступачност бирачких места дефинисана искључиво у смислу физичких и комуникацијских услова на самој локацији попут прилаза без препрека, паркинг места за особе са инвалидитетом, улаза у равни са тротоаром и одговарајуће вертикалне комуникације у објекту.

“Из наведеног проистиче закључак да процена приступачности бирачког места не подразумева процену адекватности просторне удаљености бирачког места од адресе пребивалишта, односно боравишта бирача”, рекао је Ђорђевић.

Указао је да “чињеница да се бирачка места у иностранству по правилу одређују у дипломатско-конзуларним представништвима неминовно подразумева да многи бирачи морају да пређу значајан пут и издвоје финансијска средства како би гласали, али да су законодавац и упутство процену те удаљености ставили у надлежност Министарства спољних послова”.

Одбацио је и наводе да је у иностранству могуће одредити бирачко место са мање од 100 бирача, објаснивши да је та законска могућност резервисана искључиво за бирачка места у Србији која одређују локалне изборне комисије уз сагласност РИК-а, док за иностранство таква опција није предвиђена прописима.

“На основу свега наведеног, сматрам да нема основа за закључак да је оспорена одлука незаконита, због чега се приговор у свему треба сматрати неоснованим, у складу с чим сматрам да приговор треба да буде одбијен као неоснован”, рекао је Ђорђевић.

Члан РИК-а Страхиња Божиновић упитао је зашто су поједина места попут Ванкувера изостављена и затражио да се прецизније објасни методологија Министарства спољних послова.

Члан Комисије Софија Мандић изнела је став да РИК треба да добије податке од Министарства спољних послова и да измени одлуку и о начину одређивања бирачких места и о времену гласања у иностранству.

Такође, РИК је одбацио приговор Студентске листе (СЛ) који се односио на распоређивање за гласање бирача у иностранству из градова у којима нису отворена бирачка места, а у којем се износи “да не постоји јасно образложење због чега у бројним градовима нема биралишта, упркос великом интересовању за гласање”.

Ђорђевић је оценио је да је приговор правно неутемељен, док је члан РИК-а Иван Шебек истакао је да је Комисија само преписала одлуку Министарсва спољних послова, не узевши у обзир да је распоред бирача такав да на неким бирачким местима гласа и 4.000 људи.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Већина грађана на четири референдума у Словенији подржала предлоге владе

Published

on

By


Већина гласача у Словенији данас је подржала решења која је предложила влада на сва четири референдума, показују први, непотпуни резултати Државне изборне комисије након пребројавања око трећине гласова.

На једином обавезујућем референдуму који је данас одржан, око 53 одсто грађана је гласало за закон о измени правила о парламентарној истрази, који су противници назвали “политичком полицијом”, док је 47 одсто било против, преноси СТА.

Истовремено, већина од скоро 55 одсто гласала је за укидање обавезне претплате која представља главни извор финансирања јавног сервиса РТВ Словенија, наспрам око 45 одсто оних који су гласали против.

Више од 64 одсто гласало је за увођење обавезног рада као услова за примање социјалне помоћи, док је скоро 36 одсто било против, а скоро 59 одсто подржало је укидање права гласа на локалним изборима за држављане земаља ван Европске уније, наспрам 41 одсто грађана који су гласали против.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.