Connect with us

Novosti

Битка за опстанак у Еквадору – ко је моћнији, држава или мафија

Published

on

Десетине купаца у локалном супермаркету у Гвајакилу аплаузом су поздравиле еквадорске војнике током рација после увођења ванредног стања. Талас хаоса у Еквадору уследио је после бекства из затвора вођа највећих нарко банди. 

Председник Еквадора Данијел Нобоа одредио је и меру стања унутрашњег оружаног сукоба, чиме је 20 највећих кланова који се баве трговином дрогом означио као терористичке групе, као и све оне за које се докаже да су сарађивали и помогали криминалним организацијама, укључујући судије и тужиоце. 

Војска је добила овлашћење да “неутралише” све теорористе “у оквиру међународног хуманитарног права”. Кланови су одговорили отмицама и убиствима затворских чувара, полицајаца и серијом експлозија у неколико градова те државе.

Последњи у низу трагичних догађаја одвио се у Гвајакилу. Полиција је у предграђу највећег еквадорског града у запаљеном возилу пронашла угљенисана тела тројице мушкараца који су, пре егзекуције, били везани и мучени. 

Претходно су у уторак увече наоружани чланови банде “Тигрови” упали у телевизију Ти-Си у Гвајакилу током директног преноса и покушали да натерају једног од водитеља да у етру прочита поруку властима.

Војска и полиција су касније савладали нападаче, ухапшњено је најмање 13 особа, али је снимак насиља у преносу уживо уплашио многе Еквадорце.

Бекство из затвора, акција и реакција 

Убиства и насиље због међусобних ратова кланова око послова са дрогом, али и сукоба криминалаца са државом, расли су из недеље у недељу све док коначно није пукло након што је Адолфо Масијас “Фито”, лидер највеће криминалне банде “Лос чинероси”, побегао из добро обезбеђеног затвора у Гвајакилу.

Нарко картели су претходно покренули талас напада у затворима, али и изван њих, убивши неколико полицајаца и затворских чувара. Земља је убрзо постала опаснија и од најопаснијих у Латинској Америци.

Стручњак за безбедност са Латиноамеричког института за друштвене науке у Киту Фернандо Карион каже да никада није присуствовао ничему сличном.

“Ово никада раније нисмо видели. Представљали смо се као острво мира. Ипак, наслућивало се да ће се нешто страшно догодити”, истиче Карион за Гардијан.

Наводи да је током 2017. године стопа погинулих износила пет особа на 100.000 становника, а да је шест година касније било 46 жртава на 100.000 грађана.

“То 2023. чини најнасилнијом у историји Еквадора”.

Полиција је саопштила да је у претходних 12 месеци више од 7.500 особа погинуло у обрачунима кланова и безбедносних снага, док је 2022. било 4.400 страдалих.

Одбегле вође, убиство председничког кандидата и рат кланова

Бекство вође “Лос чинероса” Адолфа Масијаса “Фита” било је окидач за ланчану реакцију, а током хаоса је из затвора побегао и Фабрисио Колон “Пико”, вођа “Лос лобоса” (“Вукова”), супарничког и скоро једнако моћног картела.

Колон је, као и “Фито”, осумњичен за убиство председничог кандидата Фернанда Виљависенсија. 

У августу 2023. је због атентата на председника ухапшено најмање шест особа у готово хистеричној акцији еквадорске полиције. 

Убиство је уследило месец дана пошто је у Манти убијен локални градоначелник, такође борац против корупције и шверца дроге.

Виљависенсио је током кампање за председничке изборе посебно указивао на блиске везе врхова власти и криминалних организација у Еквадору.

“Вукови” су, према проценама полиције, друга најмоћнија криминална организација у Еквадору, чији је утицај нагло порастао после убиства лидера, до тада неприкосновене, банде “Лос чинерос” Хорхеа Луиса Замбрана 2020.

У наредне три године, “Лос лобоси” су окупили око 8.000 криминалаца, који контролишу део шверца кокаина, организују отмице и нелегално експлоатишу злато по планинаама Еквадора.

Такође, Колон је, како пише еквадорски лист Универсо, претио и главној тужитељки Дајани Салазар.

Власти тврде да им се база “Вукова” налази у затвору Гвајакил одакле воде операције у седам еквадорских провинција. Сматрају их одговорном за серију побуна у затворима, у којима је страдало више од 300 људи.

Блиско сарађују са колумбијским картелом “Халиско ње џенерејшн”. Највећи конкуренти “Вукова” су упораво “Лос чинероси” који представљају локалну подружницу картела “Синалоа”.

У обрачуну ове две банде у затвору Белависта је убијено још 100 особа, док је око зидина пронађено још више од 40 тела, махом припадника ривалске организације “Р7”.

Еквадорска полиција наводи и да имају блиске везе са албанском мафијом и некадашњим колумбијским побуњеницима, који су се, после споразума о примирју, окренули шверцу кокаина.

“Пипци организованог криминала никада нису овако широко и далеко продрли у све структуре друштва”, наглашава Карион.

Борба за контролу у затворима 

Криминалци су се посебно побунили због реакције еквадорског председника који жели да поремети устаљену власт у затворима.

Заправо је највећи талас насиља уследио када је шеф државе обећао да ће војска ући у затворе, повећати казне и боље чувати најтеже преступнике.

Само недељу дана пре “Фитовог” бекства, Нобоа се обавезао да ће следити идеју председника Ел Салвадора Најиба Букелеа и изградити два затвора са максималним обезбеђењем.

Многе делове затвора у којима се налазе најозлоглашенији чланови еквадорских банди не контролишу држава, чувари или безбедносне снаге, већ сами затвореници.

Осуђеницима су надређени шефови банди преко којих се шверцују храна, пиће, лекови, електронски уређаји и друге ствари забрањене ствари.

Управо је “Фито” из затворске ћелије пуштао “наркокоридо”, музички спот који велича његове злочиначке подвиге, чиме је прекршена забрана коришћења електронских уређаја у затвору.

Видео је у домаћој јавности окарактерисан као понижавање власти и чињеница да Масијас влада и у затвору.

Обрачуни ривалских мафија, у затворима али и ван њих, озбиљно су уздрмаали ауторитет и претходног предсденика Гиљерма Ласа, који је после убиства председничког кандидата такође обећао да ће починиоци бити кажњени. Међутим, није било никаквог напретка. 

Рат преко бодљикаве жице

Адолфо Масијас “Фито” предводи најмоћнији клан, али ривали такође имају контролу у појединим деловима еквадроских затвора.

Некада су зараћене стране раздвојене једино бодљикавом жицом.

“Било каква промена у равнотежи моћи између кланова – или чак борба за власт унутар групе – може постати самоубилачки акт у скученом и пренасељеном простору”, пише уредница Би-Би-Си-ја за Латинску Америку Ванеса Бушлитер.

У интервјуу који је “Фито” дао еквадорским новинарима за потребе снимања крими серије “Мир или вођство”, упозорио је да би сваки покушај да се он – или било који други вођа клана – премести у строго чувана кирла затвора, завршио неуспешно и уз много жртава.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК прогласио листу “Матица Словачка у Србији” за изборе за савете националних мањина

Published

on

By


Чланица РИК-а Јасмина Марковић навела је да је удружење “Матица Словачка у Србији” раније данас поднело РИК-у изборну листу са 23 кандидата за чланове Националног савета словачке националне мањине.

Истакла је да је РИК утврдио да су уз листу предате и 942 правно ваљане изјаве бирача које је подржавају.

“У складу са наведеним, сматрамо да су се стекли сви услови да Републичка изборна комисија прогласи изборну листу ‘Служимо само словачком народу – Матица Словачка у Србији – Јурај Червенак’ за изборе за чланове Националног савета словачке националне мањине”, рекла је Марковић.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК одбио приговоре “Европске Србије” и “Студентске листе” на одлуку о одређивању бирачких места у дијаспори

Published

on

By

Од присутна 33 члана РИК-а на основу приговора “Европске Србије” је гласало 12, против је био један, уздржан један, а 19 чланова Комисије није гласало.

Потпредседник РИК-а Марко Јанковић саопштио је, након гласања, да приговор није добио потребну већину за усвајање, тако да се приговор сматра одбијеним.

Члан РИК-а и координатор за иностранство Иван Ђорђевић, рекао је, током расправе по овој тачки дневног реда, да је приговор на Одлуку о одређивању бирачких места у иностранству неоснован, истичући да је оспорена Одлука донета у потпуности у складу са процедурама прописаним Законом о избору народних посланика и одговарајућим упутством, а на основу предлога Министарства спољних послова.

Ђорђевић је нагласио да Закон о избору народних посланика и Упутство упућују на искључиву надлежност Министарства спољних послова за предлагање бирачких места у иностранству, без посебних процедуралних услова или смерница које би РИК морао додатно да примењује.

“У складу са правним и чињеничним стањем, констатујем да је оспорена Одлука донета у свему у складу са процедурама прописаним Законом о избору народних посланика и одредбама Упутства које уређују измене и допуне Одлуке о одређивању бирачких места, члан 11, а на основу предлога Министарства спољних послова као законом овлашћеног предлагача, од 7. октобра , која је сачињена у складу са наведеним прописима”, рекао је Ђорђевић.

Поводом навода из приговора да је за оцену доступности гласања неопходно процењивати и стварну удаљеност бирачког места од места боравишта бирача, Ђорђевић је објаснио да је приступачност бирачких места дефинисана искључиво у смислу физичких и комуникацијских услова на самој локацији попут прилаза без препрека, паркинг места за особе са инвалидитетом, улаза у равни са тротоаром и одговарајуће вертикалне комуникације у објекту.

“Из наведеног проистиче закључак да процена приступачности бирачког места не подразумева процену адекватности просторне удаљености бирачког места од адресе пребивалишта, односно боравишта бирача”, рекао је Ђорђевић.

Указао је да “чињеница да се бирачка места у иностранству по правилу одређују у дипломатско-конзуларним представништвима неминовно подразумева да многи бирачи морају да пређу значајан пут и издвоје финансијска средства како би гласали, али да су законодавац и упутство процену те удаљености ставили у надлежност Министарства спољних послова”.

Одбацио је и наводе да је у иностранству могуће одредити бирачко место са мање од 100 бирача, објаснивши да је та законска могућност резервисана искључиво за бирачка места у Србији која одређују локалне изборне комисије уз сагласност РИК-а, док за иностранство таква опција није предвиђена прописима.

“На основу свега наведеног, сматрам да нема основа за закључак да је оспорена одлука незаконита, због чега се приговор у свему треба сматрати неоснованим, у складу с чим сматрам да приговор треба да буде одбијен као неоснован”, рекао је Ђорђевић.

Члан РИК-а Страхиња Божиновић упитао је зашто су поједина места попут Ванкувера изостављена и затражио да се прецизније објасни методологија Министарства спољних послова.

Члан Комисије Софија Мандић изнела је став да РИК треба да добије податке од Министарства спољних послова и да измени одлуку и о начину одређивања бирачких места и о времену гласања у иностранству.

Такође, РИК је одбацио приговор Студентске листе (СЛ) који се односио на распоређивање за гласање бирача у иностранству из градова у којима нису отворена бирачка места, а у којем се износи “да не постоји јасно образложење због чега у бројним градовима нема биралишта, упркос великом интересовању за гласање”.

Ђорђевић је оценио је да је приговор правно неутемељен, док је члан РИК-а Иван Шебек истакао је да је Комисија само преписала одлуку Министарсва спољних послова, не узевши у обзир да је распоред бирача такав да на неким бирачким местима гласа и 4.000 људи.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Већина грађана на четири референдума у Словенији подржала предлоге владе

Published

on

By


Већина гласача у Словенији данас је подржала решења која је предложила влада на сва четири референдума, показују први, непотпуни резултати Државне изборне комисије након пребројавања око трећине гласова.

На једином обавезујућем референдуму који је данас одржан, око 53 одсто грађана је гласало за закон о измени правила о парламентарној истрази, који су противници назвали “политичком полицијом”, док је 47 одсто било против, преноси СТА.

Истовремено, већина од скоро 55 одсто гласала је за укидање обавезне претплате која представља главни извор финансирања јавног сервиса РТВ Словенија, наспрам око 45 одсто оних који су гласали против.

Више од 64 одсто гласало је за увођење обавезног рада као услова за примање социјалне помоћи, док је скоро 36 одсто било против, а скоро 59 одсто подржало је укидање права гласа на локалним изборима за држављане земаља ван Европске уније, наспрам 41 одсто грађана који су гласали против.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.