Connect with us

Novosti

Анализа америчког професора за РТС: Где Бајден и Трамп могу да нападну један другог

Published

on

Прва од најмање две телевизијске дебате Џозефа Бајдена и Доналда Трампа, актуелног и бившег председника Сједињених Држава, прилика су за председничке кандидате да у договореним условима Си-Ен-Ен-овог студија у Атланти – без присуства публике, скрипти, саветовања и добацивања ривала, а уз папир, оловку, реплике и два рекламна блока – за 90 минута супротставе идеје о кључним темама које интересују подељене и љуте Американце.

Уједно, двојица најстаријих супарника за “Овални кабинет” Беле куће покушаће да означе све пропусте код оног другог и себе представе врлијим него што јесу.

Трампов “досије” у Вашингтону 

За Бајдена је окршај који регулишу Си-Ен-Ен-ови модераторски доајени Џејк Тапер и Дejна Бeш шанса да бираче подсети на турбулентне одлуке његовог претходника и кривичне пресуде и спорове који се воде против ривала, и упозори на геополитичке ломове у случају Трампове победе.

“Верујем да ће Бајден у првој дебати пливати на таласу Трамповог позамашног ‘досијеа’ из периода док је био шеф државе, његовој опасци да ће, ако победи, бити диктатор барем један дан, и чињеници да je крив по 34 тачке оптужнице”, каже за РТС Алан Шредер, амерички професор на Нортистерн универзитету у Масачусетсу и аутор књиге “Председничке дебате: Ризик у кампањи”.

Шредер оцењује да ће као Трампову “ахилову пету” Бајден циљати и његова именовања за судије у Врховном суду, поступања у вези са епидемијом коронавируса и “општу (не)способност за обављање председничке функције”.

Демократе су у претходном кварталу избрусиле јасну поруку и да је Трамп крив за талас забране абортуса у појединим савезним државама, након одлуке америчког Врховног суда да 2022. године поништи пресуду Роу против Вејда којом је абортус у САД био забрањен на савезном нивоу.

Бајденове године и скуп живот у Америци

Републикански кандидат, са друге стране, може да укаже како је Америка у Бајденовој ери скупља, слабија и у већој опасности од спољних непријатеља.

“Трамп ће напасти демократе и Џоа за имиграциону политику, контролу граница, инфлацију, односу актуелне администрације према рату у Украјини и сукобу Израела и Хамаса, а као кључно ће истакнути Бајденове године”, закључује Шредер.

Трамп је и у свом политичком успону 2016. године имиграцију центрирао као једно од главних питања у кампањи за први мандат у Вашингтону. У својим излагањима током претходних месеци, Бајдена је оптужио за п(р)опустљиву имиграциону политику и пораст илегалних прелазака границе.

“Зато ће циљати и Бајденову извршну наредбу о забрани азила за нагле илегалне преласке границе, из правца Мексика. Трамп понавља да је одлука донета прекасно”, примећује Шредер, алудирајући на недавну савезну одлуку о привременом затварању граница када број илегалних миграната пређе квоту од 2.500 људи.

Награде и ризици

Иако и Трамп и Бајден могу да буду награђени за изречено и представљено о себи и противнику, извесно је да сучељавање представља и ризик за кандидате републиканаца и демократа.

Анимозитет између двојице политичара нарастао је до тачке где један погрешан корак (дословно), замишљени поглед или увреда ван, већ увелико померене, границе дозвољеног може да сруши “кућу од карата” која се стрпљиво зидала у изборним штабовима. 

Аутор књиге “Председничке дебате” у разговору за РТС наглашава да су у подједнаком ризику обојица кандидата, али да не мисли да ће евентуална штета бити непоправљива, баш зато што им предстоји још једна дебата на јесен.

“Ризик је обостран, јер тренутна истраживања јавног мњења показују да су Бајден и Трамп изједначени. Дебате су у том смислу ризичне, јер су живе и често ван предвиђеног оквира”, уочава Шредер.

Саговорник РТС-а мисли да Бајден има више искуства као дебатер, али да је Трамп у нешто бољој кондицији.

“Мислим и да је Бајден преданије приступио припремама за расправу, што му омогућава један ниво одбране више. Али, понављам, исувише је жива ствар у питању да би могли да је уоквиримо”, сматра Шредер.

Домети изреченог

Бајден и Трамп имају скоро подједнаку подршку гласача по кључним питањима пред први телевизијски дуел након четири године, показују анкете.

Амерички грађани сматрају да би Трамп боље водио економију и имиграциону политику, те доносио успешније спољнополитичке одлуке.

Бајден би, верују испитаници, боље одбранио демократију и делотворније се носио са екстремизмом у земљи и свету, док би ефикасније заштитио и интересе Американаца у здравству.

Телевизијска дебата двојице кандидата најранија је у изборној години још од 1960, али аналитичари верују да су ставови бирача увелико формирани, нешто више од четири месеца пред изборе.

Међутим, анкета Пју истраживачког центра из 2016. сумирала је да се 63 одсто испитаника у значајној или некој мери определило за Трампа или Хилари Клинтон на основу учинака у њиховим дуелима пред камерама.

Професор Шредер, ипак, тврди да су осам година касније преференције већине одавно јасне, зато што су кандидати дуго на највишој политичкој сцени са расветљеним разликама.

“Дебате су један од елемената кампање, па је тешко да их изолујемо од свих осталих утицаја на изборе грађана. Њихова специфичност је, заправо, у томе да више учвршћују одлуке бирача него што мењају њихова мишљења”, каже Шредер за РТС.

Кратка историја дебата које су правиле разлику

Професор Нортистерн универзитета у Масачусетсу издваја четири телевизијске дебате које су направиле разлику у америчкој историји – она која се 1960. године водила између Џона Фицџералда Кенедија и Ричарда Никсона, затим дуел Џимија Картера и Роналда Регана из 1980, окршај Џорџа Херберта Буша и Била Клинтона 1992. и претходно сучељавање Трампа и Бајдена у јесен 2020.

Американци који су дебату 1960. слушали преко радија већински су подржавали Никсона. Али, у телевизијском студију у Чикагу, Кенеди је наступио самоуверено, гледајући директно у камеру. Никсон је изгледао уплашено, уморно и узнемирено. Брисао је зној са лица више пута у току дебате, док му се шминка размазала.

“Након дебате ме је позвала мајка и питала да ли сам добро”, присетио се Никсон неуспеха у телевизијском дуелу са Кенедијем у својим мемоарима.

Кенеди је касније освојио око 120.000 гласова више од Никсона међу 70 милиона Американаца који су гласали.

Картера је у дебатовању са Реганом 1984. године “коштао” исувише испланиран наступ, без спонтаности и харизме, а Буша Старијег гледање у сат током питања о изазовима америке нације, што је Клинтон касније искористио за аргумент о незаинтересованости републиканског представника за домаће проблеме.

Трамп је, наводи Шредер, 2020. пренаглио у агресивном наступу према Бајдену, док је такође изгледао физички лоше и без енергије, што се касније испоставило као последица инфекције коронавирусом.

 Све(т) по старом

Четири године касније, и ускоро, Бајден и Трамп поново ће одмерити снаге.

Наредно сучељавање биће, највероватније, 10. септембра у организацији Еј-Би-Си-ја.

Први пут од 1984. године, дебатама неће управљати двостраначка Комисија за изборне дебате, којој су и демократе и републиканци отказали поверење, сматрајући да су методе модерирања које комисија промовише застареле.

За сада, вероватно и једина ствар око које су Бајден и Трамп усагласили ставове. У Аталанти следи нови сукоб мишљења и све(т) по старом.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Украјинска политичарка подлегла повредама задобијеним у атентату

Published

on

By

Смрт Ирине Фарион је потврдила и Наталија Матолинец, начелница анестезиолошке службе Првог лекарског удружења Лавова.

Према њеним речима, упркос свим покушајима, лекари нису успели да спасу живот политичарки.

“Примљена је код нас у критичном стању са тешком продорном прострелном раном у главу. Урађена је операција на одељењу интензивне неге, а затим је пребачена на одељење интензивне неге на даље лечење, међутим, срце пацијенткиње није могло да издржи, у овој ситуацији, медицина је била немоћна”, навела је Матолинец.

Напад на бившу посланицу и професорку украјинског језика на Националном универзитету у Лавову класификован је као покушај убиства, а истрага злочина је у активној фази, саопштио је украјински министар унутрашњих послова Игор Клименко.

Данас око 19.30 сати по локалном времену непознати мушкарац је пуцао у Фарион, а потом побегао са лица места.

Жртва је са прострелном раном главе превезена у болницу у изузетно тешком стању.

Према писању украјинских медија, нападач је бившу народну посланицу сачекао у близини куће, а када је изашла, притрчао јој је и пуцао.

Фарион је радила 30 година као професорка украјинског језика на Националном универзитету у Лавову, а крајем прошле године отпуштена је са посла након изјава у којима је довела у питање патриотизам припадника украјинске војске који говоре руски језик и објављивања проукрајинских изјава и приватне имејл адресе студента на Криму, што је довело до његовог хапшења.

“Знате ли ви шта је дисциплина у војсци? Ако нема дисциплине у војсци, нема ни војске. То је руља!”, говорила је Фарион, напомињући да “војници који не говоре украјински могу да се називају Русима”.

Након тога, студенти “Лавовске политехнике”, Националног универзитета у Лавову и Кијевског националног универзитета за технологију и дизајн протестовали су против Фарион.

Такође, Служба безбедности Украјине (СБУ), саопштила је да истражује контроверзне изјаве политичарке.

Суд је уважио њену жалбу и вратио је на место професора на катедри за украјински језик.

Била је посланик у Врховној ради 2012-2014. и члан украјинске националистичке партије Свобода. Фарион је више пута јавно иступала против употребе руског језика у Украјини. Конкретно, 2019. је захтевала хапшење актуелног председника Володимира Зеленског због обраћања својим бирачима на руском.

Руски истражни комитет је 2015. године отворио случај против Фарион због позивања на “уништење Русије као државе и припадника руске нације”.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Вучић: Пензије ће да порасту минимум 10 посто, значајно повећање плата у просвети

Published

on

By

Председник Александар Вучић најавио је вечерас да ће пензије бити повећане за најмање 10 одсто и да ће минимална зарада бити значајно повећана, а да ће плате у јавном сектору бити повећане различито, али да би значајно повећање примања требало да буде у просветном сектору.

“Пензије морају да иду најмање 10 одсто на горе и то је сад моје обећање, видећемо тачно колико, али најмање 10 одсто у следећем буџету. Сад да ли ћемо моћи да имамо повећање месец дана раније и да иде од новембра или децембра или од јануара, видећемо. Али у наредна два месеца морамо ту одлуку да донесемо”, рекао је Вучић гостујући на Првој.

Каже да ће бити свакако значајног повећања минималне зараде.

“Што се плата тиче, верујем да ћемо ићи не на линеарно повећање у јавном сектору, већ ће бити различите групе, а мислим да, без обзира на то што по броју радних сати они не могу да се пореде са другим људима, мислим да морамо да идемо на значајно повећање примања у просветном сектору и то ће бити наша идеја”, рекао је Вучић.

Вучић је за ТВ Прва навео да је, пошто избора неће бити наредне три године, до 2027, циљ сада да покуша да се до краја августа све припреми за даљи раст плата и пензија.

“Желим да поставимо све и идемо на повећање плата и пензија, а да не убијемо послодавце, да то буде стабилан напредак људи. Инфлација неће прелазити четири одсто, јул је био лошији због повећања цена нафте, верујем да ће у августу ићи у рикверц што ће смањити инфлацију. На то повећање плата мора да буде веће, посебно пензија. Плате и пензије не смеју да касне”, рекао је Вучић.

Према његовим речима, битно је да се у наредне три године остави неки траг.

“За три године ће бити 15 година да сам на власти – два пута сам биран за предсеника, био сам председник и потпредседник владе. Никада нико бар скоро неће тако убедљиво да победи на председничким изборима. То смо успели захваљујући великом раду и јер су људи знали да радимо не лаке ствари и ствари које нису популарне”, рекао је Вучић.

Он је рекао да нико није био за мере фискалне консолидације, али је знао да говори истину и да не обмањује грађане.

“Када смо извукли земљу из фискалног проблема кренуло је на боље. Када доносите такве одлуке лако је мени да седим и свађам се са опозицијом. Али пролети две, четири, пет година и кажете шта сам урадио иза себе, које пруге, плате, пензије, какав курс динара имамо. Волео бих да 2027. могу да се бавим нечим другим и да оставим иза себе наслеђе промењене свести великог броја нас, доста тога учињеног”, рекао је Вучић.

Истрага ће показати све мотиве убиства Крсмановића

Председник Вучић изразио је саучешће породици убијеног полицајца Николе Крсмановића и рекао да у вези са убицом има много чудних ствари, да је истрага још у току и да ће тек показати све мотиве.

Вучић је рекао за Прву да је то ужасна трагедија и да су наши органи радили свој посао, као и да је БИА на основу обавештења градоначелника Лознице о кретању лица осумњиченог за тероризам и за убиство полицајца, реаговала и да је САЈ реаговао у складу са законом и овлашћењима које имају.

“И то је то. Оно што је важно, то је да ће истрага тек показати све мотиве. Има много чудних ствари у целој причи, али ја, за разлику од неких других у региону, не трчим пред руду и не доносим закључке на основу прича и теорија завере, а много их има у овом случају. Није фер и бесмислено је неког другог и неког више окривљавати без довољно показатеља и стварних материјалних доказа”, рекао је Вучић.

Каже да има још једно лице српске националности из једне друге државе у региону које је помагало.

“И све је врло чудно, као и немачка боравишна дозвола која је лажна, која је требало да нас наведе на помисао да он иде у Немачку, али уопште није био план да иде у Немачку. И много ствари је ту под знаком питања, али надлежни органи нека се тиме баве”, рекао је Вучић.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Јелисејска палата: Макрон подржао интеграцију Србије у ЕУ и истакао значај формирања ЗСО

Published

on

By

На састанку са председником Србије одржаном на маргинама четвртог самита Европске политичке заједнице у палати Бленим, у Великој Британији, председник Француске је истакао своју посвећеност нормализацији односа Београда и Приштине, као и подршку европском посредовању и позвао на пуну примену Бриселског и Охридског споразума.

Током сусрета, Макрон и Вучић су поздравили продубљивање билатералне сарадње у многим областима, навела је Јелисејска палата.

Председник Француске је на крају подсетио на приврженост Француске Дејтонском споразуму, као и јединству и територијалном интегритету Босне и Херцеговине, стоји у саопштењу.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.