Connect with us

Novosti

Алексеј Наваљни, смрт у Сибиру

Published

on

Неколико девојака и младића покушало је, носећи цвеће и свеће, да приђе споменицима жртава политичких прогона у неколико руских градова, али већина није успела да стигне до одредишта, јер су им се на путу испречили полицајци. Присталице опозиције су, ипак, успеле да цвеће положе на споменик жртвама Стаљиновог режима у Москви. Протести су организовани испред руских амбасада у неколико европских градова, укључујући Београд и Берлин.

Млади активисти су пут ових обележја кренули непосредно пошто су руске затворске власти објавиле да се најпознатији дисидент ове државе, после шетње кругом затвора названог “Поларни вук” безмало 2.000 километара удаљеном од Москве, срушио током шетње и потом умро, иако је хитна помоћ стигла за свега седам минута, што је изазвало прилично подозрење ког дела руских аналитичара, с обзиром да је најближа станица хитне помоћи удаљена 35 километара.

Десетак сати од објављивања ове информације, узрок смрти Алексеја Наваљног још увек није био познат, а ка затвору су кренули руски истражитељи и његов адвокат. Такође, о смрти није обавештена ни његова породица.

“Не заваравајте се – за смрт наваљног одговоран је (руски председник Владимир) Путин”, рекао је амерички председник Џозеф Бајден, који је, истовремено, признао да Вашингтон не зна детаље везане за смрт руског дисидента.

Сличне оцене изнели су и бројни европски званичници на конференцији о безбедности у Минхену, чије су главне најављене теме, до објављивања вести о смрти Наваљног, били ратови у Гази и Украјини.

Бајден, који је Русији пре три године претио тешким последицама уколико Наваљни умре у затвору, у петак није могао да каже какве казнене мере Вашингтон спрема Москви.

“Разматрамо широк спектар опција”, рекао је амерички председник.

Путинов портпарол, Дмитри Песков је овакве изјаве западних званичника назвао “апсолутно неприхватљивим”, јер за сада не постоје било какве информације о узроцима смрти Наваљног.

Председавајући руског парламента, Вјачеслав Володин је, пак, за смрт дисидента оптужио Вашингтон и Брисел.

“Узрок ће утврдити форензичари и истрага, али када, без чекања на резултате истраге, оптужбе и изјаве политичара и шефова непријатељских држава звуче као копије, прво се мора одговорити на питање – коме данас користи смрт Наваљног“, сматра Володин.

И Украјина је осудила смрт Наваљног, мада је његова судбина, протеклих година, у тој држави изазивала јако мало симпатија, јер је тврдио да ће Крим још јако дуго остати у саставу Русије, док је додељивање Оскара за најбољи документарни филм остварењу “Наваљни” изазвало бес у Кијеву.

Касније, из затвора, оштро је критиковао напад Русије на Украјину.

У Русији, био је највећа звезда опозиционе политичке сцене, дајући наду присталицама да ће Русија будућности бити “предивна”, предлажући стратегију и за председничке изборе који се одржавају у марту.

Аналитичари сматрају да би смрт дисидента могла представљати додатни ударац за већ прилично разједињену опозицију, која у овај изборни процес улази у условима драматично другачијим у односу на време када је Наваљни почео политичку каријеру.

У таквим условима, кандидатуру Бориса Надежднина подржало је 105.000 Руса, однсно 6.000 више од броја потписа неопходних да би се његово име нашло на гласачком листићу.

Прикупљени потписи, сами по себи, представљају огроман успех, јер су присталице опозиције упркос страху стајали у редовима да подрже Надеждина.

Власти су, у међувремену, десетак хиљада гласова оцениле као непотпуне, иако је извесно да кандидат опозиције, којег су подржали и сарадници Наваљног, није имао шансу да освоји више од четири одсто гласова.

Поларне казнионице

Алексеј Наваљни је у сибирску казнионицу пребачен пре неколико месеци, након што је његова портпаролка Кира Јармиш објавила да је нестао из кажњеничке колоније Мелихово, око 250 километара о Москве.

Неколико дана касније, “пронађен” је у затвору ИК-3, познатом по имену “поларни Вук”, који уз “Поларног медведа” и “Поларну сову” чини ланац кажњеничких колонија у које су упућују најозбиљнији преступници.

О сибирским затворима, за чије се затварање годинама залажу бројни руски активисти тврдећи да служе за арчење државног новца и застрашивање политичких противника, тек повремено исплива понеки детаљ.

Пуштени заточеници тврде да им је наређивано да сатима стоје непокретно по цичој зими, те да су неретко у таквим условима, поливани водом. Затвор је изграђен 1961. године на месту на којем се у Стаљиново време налазио 501. гулаг у којем су климатски услови употребљавани као оруђе репресије.

Руски извори наводе да се на територији те државе налази укупно око 700 радних логора у којима је затворено 266.000 затвореника, односно упола мање него пре две године, када је велики број осуђеника послат на украјински фронт.

Наваљни против Путиновог унутрашњег круга

Наваљни је био познат као оштар критичар Кремља. По професији је био правник, а почео је да се бави политиком 2000. године као члан партије Јаблоко, а озбиљније је ушао у политику када је помагао у протестима у Русији одржаним 2011-12. године, тврдећи да је било изборне преваре и да је влада корумпирана.

Истраживао је Путинов унутрашњи круг људи и своје снимке постављао на интернет. Снимци су имали неколико стотина милиона прегледа.

Од 2011. године био је више од 10 пута у затвору, због разних дела. Кандидовао се за градоначелника Москве 2013. године, и тада је био други на изборима са 27,24 одсто гласова.

Наваљни је 2016. најавио да ће учествовати на председничким изборима 2018, али му је суд забранио да се кандидује због тога што је 2013. године у граду Киров осуђен на пет година затвора условно због проневере, односно, за присвајање дрвне грађе у вредности од око 500.000 долара из државне компаније.

Учествовао је редовно на протестима против власти и неколико пута био хапшен, посебно у периоду 2017, 2018. и 2019. године.

Основао је фондацију за борбу против корупције и био на челу централног већа странке Русија будућности, представљајући опозицију владајућој Јединственој Русији на челу са Владимиром Путином.

После тровања нервним агенсом у Сибиру 2020. године, за шта је оптужио руске обавештајце, отишао је у Немачку на лечење, које је било успешно, иако је био у коми.

Након опоравка, вратио се у Русију 17. јануара 2021. године, а одмах по слетању, ухапшен је на аеродрому у Москви. Осуђен је на две и по године затвора због кршења ранијег условног пуштања, током опоравка у иностранству.

У марту 2022. Наваљни је осуђен на девет година затвора због, како је наведено, непоштовања суда и проневере. Наваљни је у августу 2023. године проглашен кривим за оснивање и финансирање екстремистичке организације, због чега је осуђен на још 19 година затвора. Скоро трећину времена у затвору, Наваљни је провео у самици.

Био је ожењен Јулијом Абросимовом са којом је имао двоје деце, ћерку Дарију и сина Захара.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Помен код споменика “Зашто” – сећамо се 16 радника РТС-а убијених у НАТО бомбардовању 1999. године

Published

on

By

Зграда РТС-а бомбардована је током емитовања вести у два сата и шест минута иза поноћи 23. априла 1999. године. Први пут у историји ратовања погођена је једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ. Тада је на својим радним местима погинуло 16 радника РТС-а.

Животе су изгубили: Јелица Мунитлак – шминкер, Ксенија Банковић – видео-миксер, Дарко Стоименовски – техничар у размени, Небојша Стојановић – техничар мастера, Драгорад Драгојевић – радник обезбеђења, Драган Тасић – електричар, Александар Делетић – дизајнер програма, Славиша Стевановић – техничар у размени, Синиша Медић – дизајнер програма, Иван Стукало – техничар у размени, Дејан Марковић – радник обезбеђења, Милан Јоксимовић – радник обезбеђења, Бранислав Јовановић – техничар мастера, Слободан Јонтић – монтер, Милован Јанковић – прецизни механичар и Томислав Митровић – режисер програма.

Испред споменика “ЗАШТО” у 2.06 и ове године окупили су се чланови породица погинулих радника, колеге и пријатељи, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, представник Министарства информисања и телекомуникација Дејан Стојановић, представник Министарства културе Младен Весковић, градска секретарка за културу Наташа Михајловић Вацић.

На месту на којем се сваке године полажу венци били су генерални директор РТС-а Драган Бујошевић, председник Управног одбора РТС-а Бранислав Кланшчек, представници општине Палилула, представници новинарских удружења УНС-а и НУНС-а, представници синдиката, представници организације “Жене у црном“.

Минутом ћутања одата је пошта убијенима.

У име породица жртава, окупљенима се обратио Мирослав Медић, брат страдалог Синише Медића.

“Двадесет пет година се окупљамо овде да се сетимо страшног злочина који је починио НАТО, одлучивши да први пут у историји ратовања бомбардује једну медијску кућу, смештену у густо насељеном делу града. Без икаквог јасног упозорења запосленима, гађали су зграду Радио-телевизије Србије, не водећи ни једног тренутка рачуна о могућем броју цивилних жртава. Добро су знали да је у овој згради тих ноћи увек било између 150 и 160 људи који су само обављали свој свакодневни посао, нервозно ишчекујући јутро да се врате својим породицама“, рекао је Медић.

Мирослав Медић: НАТО је желео да се у свету чује само њихова верзија

Како је рекао Мирослав Медић, НАТО моћници су тада желели да покажу сву своју моћ, бахатост и некажњивост, хладнокрвно убијајући цивиле и уништавајући привредне и цивилне објекте широм наше земље у тих 78 дана рата који су водили на нашој територији без одобрења Савета безбедности Уједињених нација.

“Тако су одлучили да бомбардују и зграду РТС-а, правдајући тај злочин тако што су говорили да РТС емитује лажне вести и шири пропаганду Милошевићевог режима и има командну улогу у војним операцијама Војске Југославије. То, наравно, није било тачно. У згради РТС-а у то време није било ниједно војно лице нити војна опрема која би се користила за слање команди јединицама војске на терену. У згради РТС-а су били само цивили, техничко особље и новинари, што могу да потврде и страни извештачи који су слали свакога дана своје извештаје из ове зграде“, навео је Медић.

Истакао је да је РТС тада “емитовао само извештаје о злочинима које су чинили албански терористи на Косову и НАТО злочинци широм наше земље“.

“Та истина је оно што их је болело и због чега су добијали критике и у својим земљама. Зато су желели да ућуткају РТС и да се у свету чује само њихова верзија догађаја на терену“, указао је Медић.

Већ 25 година породице убијених постављају питање – ЗАШТО?

Бомбардовањем зграде РТС-а прекинули су програм само на неколико сати.

“Због тога разарање ове медијске куће и убиство недужних цивила није имало никаквог смисла, ефекта, а ни оправдања. Само је нанесена огромна туга и бол за 16 породица које су том приликом изгубили своје најмилије“, рекао је Медић подсетивши на убијене.

Све су то били већином млади људи, добре колеге и нису заслужили да на овако страшан начин изгубе своје животе, рекао је Медић наводећи да њихове породице и данас траже одговор на питање – ЗАШТО?

“Нико од НАТО челника никада није процесуиран нити је одговарао за овај злочин. Међународне новинарске организације су одмах после бомбардовања изјавиле да РТС никако није могао бити легитимни војни циљ и да је у питању класичан ратни злочин. И поред тога Суд за људска права у Стразбуру се огласио ненадлежним у овом случају. Ово и даље остаје злочин без казне“, рекао је Медић.

Породице, како је додао, већ 25 година мучи и питање зашто ништа није учињено да се заштите животи запослених у време ваздушне опасности.

“Зашто нико од одговорних људи у РТС-у није учинио ништа да се људи склоне на сигурно место рада барем ноћу када у згради није било страних новинара? Зашто нико у Савезном министарству одбране није реаговао на непоступање тадашњег директора РТС-а Драгољуба Милановића по наредби број 37, по којој је био обавезан да измести људе и технику на резервно место рада у случају ратног стања?“, упитао је Медић.

Та наредба, подсећа, није извршена и за то је одговарао само тадашњи директор. Остали чија је дужност била да контролишу поступање РТС-а за време ратног стања, нису никада позвани на одговорност, а неки су чак и одликовани.

“Да ли то значи да су и некоме овде биле потребне наше жтрве? Да ли то значи да су наши најмилији били жртвовани? То је оно што нас боли свих ових 25 година. Одговоре на сва ова питања још увек нисмо добили. Жртве још увек траже истину“, поручио је Медић.

Апел да зграда у Абердаревој постане меморијални центар

У име породица, брат убијеног Синише Медића је замолио надлежне да се зграда у којој су радници РТС-а изгубили своје животе и која стоји као опомена и место злочина, коначно претвори у меморијални центар за који идејно решење одавно постоји.

“Хајде да урадимо нешто за страдале у РТС-у , а и за све страдале у бомбардовању 1999. године. Ово би требало да буде јединствени меморијални центар за све жртве бомбардовања 1999. године“, рекао је Медић.

Марија Митровић: Немам право да заборавим

Окупљенима се обратила и новинарка Марија Митровић, која је те ноћи такође била у згради РТС-а, у режији Студија 1.

“Пре 25 година на улазу ме сачекао и Јокса (Милан Јоксимовић) као много пута до тада са оним својим препознатљивим осмехом. Када сам улазила у режију видела сам Ксенију испред, срела сам и Драгана и Славишу и Синишу, али само нисам знала да је то наш последњи поздрав”, навела је новинарка РТС-а.

Како је рекла, неко је сматрао да има право да прекине сву ту лепоту, сву ту младост, све те планове, да циљ оправдава средство.

“Ето неко је имао мало више среће и то је преживео. Мисла сам да ће 25 година донети заборав, да ћу успети да избришем ту ноћ, све оно што се десило. Али, схватила сам да немам право и да ћу док постојим, уз породицу, да чувам сећање и говорим о томе и подсећам. Слава им”, рекла је Марија Митровић.

Бобан Ковачевић: Тешко ми је да поверујем да се то догодило

Бобан Ковачевић, који је читао вести у тренутку када је НАТО бомба погодила зграду РТС-а, каже да ни после 25 година не може да поверује да се то заправо догодило.

“Ми се окупљамо на овај дан, ово јутро, сећамо се наших колега који су изгубили своје животе, а који су само радили свој посао. Није да их се сетимо само на овај дан, често говоримо о њима. Свако има неко своје сећање”, нагласио је Ковачевић.

Како каже, не зна зашто се те ноћи договорио са колегом Жељком Пантелићем да наизменично раде вести баш по том редоследу и како се то догодило.

“Не знам ни зашто те ноћи нисам свратио до шминкернице да се поздравим са Јелицом. Не знам ни зашто колеге камермани Александар Делетић и Драган Станар нису заједно ушли у студио са мном и заједно урадили те вести у два сата. Аца је остао испред студија. Прошло је четврт века, а ми се и даље питамо – зашто? Слава им”, рекао је Ковачевић.

За погибију радника РТС-а до сада је одговарао Драгољуб Милановић, који је 2002. осуђен на десет година затвора због непоштовања наређења Савезне владе, по којем је запослене и технику требало да измести из зграде у Абердаревој улици.

Удружење новинара Србије (УНС), Струковни синдикат Радио-телевизије Србије и Синдикат новинара Србије (СИНОС) поручили су, уочи обележавања 25 година од убиства 16 медијских радника у НАТО бомбардовању РТС-а, да је крајње време да за овај ратни злочин одговарају налогодавци и извршитељи.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Небензја: Политички трик спонзора резолуције о Сребреници, може да појача напетости на Балкану

Published

on

By

О актуелним иззовима са којим се Србија суочава због наметања резолуције о Сребреници председник Србије Александар Вучић је разговарао и са сталним представником Руске Федерације при УН Василијем Небензјом.

Замолио га је да и овог пута подржи позицију наше земље приликом одлучивања у УН.

У изјави за српске медије Небензја је рекао да је резолуција политички три коме није циљ међунационално помирење, већ нешто потпуно супротно.

“Разговарали смо о том нацрту резолуције којег су донеле Немачка и још неколико других земаља, о геноциду у Сребреници. Представиле су га бенигно, као нешто са добрим намерама. Али ми сви знамо да је то политички трик коме није циљ међунационално помирење као што је представљено, већ нешто потпуно супротно. Може да појача напетости на Балкану и да има последице какве подносиоци резолуције можда нису ни замислили”, указао је Небензја.

Отварање Пандорине кутије

Небензја је нагласио да Русија неће подржати ту резолуцију као и многе земље чланице УН.

“Ова резолуција отвара Пандорину кутију. Ако се усвоји ова резолуција то би отворило пут другим земљама које имају сличне проблеме да изађу са својим проблемима. И могу вам навести један пример. Немачка, која стоји иза те резолуције, иако технички није оригинални коспонзор, одговорна је за највећи и најокрутнији геноцид у 20. веку, а ту мислим на Други светски рат”, рекао је Небензја.

Због тога, истакао је он, неће се изненадити ако у једном тренутку, уколико се резолуција усвоји, неко, а можда и Русија, изађе са резолуцијом о геноциду од стране нацистичке Немачке над народом Совјетског Савеза током Другог светског рата.

“Србија има сличне проблеме, јер ту је питање геноцида у Првом и Другом светском рату”, рекао је Небензја.

Додао је и да одлука о усвајању резолуције није донета по уставу БиХ.

“Ниједан ентитет у саставу федерације никада није дао сагласност за такву иницијативу.

На седници Савета безбедности УН посвећеној Косову и Метохији Небензја је рекао да се етничко насиље у јужној српској покрајини наставља под окриљем привремених институција у Приштини.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Колосеум под ракетним нападом, објаве израелског шефа дипломатије узнемириле Италијане

Published

on

By

Напад Ирана на Израел је само предигра за оно што читав свет може да очекује од иранског режима ако га не буде зауставио на време, поручио је Кац у јучерашњој објави на друштвеној мрежи Икс.

“Свет треба да дефинише ИРГЦ (Иранску револуционарну гарду) као терористичку организацију и санкционише ирански балистички програм, пре него што буде касно”, навео је Кац у објави, коју су пренели сви италијански медији.

Израелски шеф дипломатије је, истовремено, објавио и видео-снимак, монтажу, на ком је приказан с једне стране, миран живот у Паризу где грађани једу кроасане и пију кафу са погледом на Ајфелов торањ, а с друге стране и шта ће, према његовом мишљењу, ускоро уследити ако се Иран не заустави.

Видео-снимак је објављен на енглеском, француском и хебрејском језику, а уз њега су “таговани” (означени) министри спољних послова Италије, Француске, Велике Британије, Немачке и САД.

Одјеци у Италији

Италијански министар иностраних послова Антонио Тајани се, међутим, успротивио овим објавама и претећим фото-монтажама свог израелског колеге.

“Мислим да не постоји претња иранског напада на Запад. Јасно је да њихов режим прави велике грешке, попут слања дронова Русији и Хезболаху. Потребно је, ипак, спречавати ширење панике, иако смо пријатељи Израела и његово право на постојање не може да буде предмет дискусије”, написао је Тајани на друштвеној мрежи Икс.

Италијанска штампа је објаве израелског министра спољних послова Каца назвала узнемирујућим.

Медији су навели да су објаве изазвале запрепашћење Италијана, посебно због фотографије Колосеума ка коме се креће шест ракета које је лансирао Техеран уз реченице: “Иранске ракете: стижу у град, близу тебе” и “Зауставите Иран пре него што буде прекасно”.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.